Građani u raljama "vladavine prava"

Kako to izgleda kada neko uzurpira i oduzme zajedničku imovinu imali su priliku da vide stanovnici Starog grada (Beograd) početkom novembra kada su se ničim izazvani u zajedničkom dvorištu pojavili radnici i počeli da seku drveće, ruše ogradu i grade rampu za izlazak na zajednički plato. Plato je godinama ranije omogućavao stanarima zgrada iz ulica Cara Dušana, Kneginje LJubice, Strahinjića bana i Kapetan Mišine, koji tu površinu uokviruju, da imaju relativno mirne noći, imajući u vidu noćni život u ovom delu grada zakrčenom automobilima uživalaca lokalnih kafića, kojima se ni policija, ni komunalci, ni parking servis već godinama ne bave, posebno ne u gluvo doba noći.

Jedna od zgrada koja je delila taj mir zajedničkog dvorišta je poslovni prostor Novog doma u Dušanovoj (58-60), kompanije koja se od 2015. nalazi u vlasništvu privrednog društva ATAŠE DOO, koje je pak sto odsto u vlasništvu firme sa Kipra Porpenrina Holdings Limited. Nije baš „transparentno“ da li je reč o stranim investitorima ili domaćim vlasnicima koji novce drže izvan Srbije, ali je kristalno jasno da su uz zgradu rešili da priključe i korišćenje zajedničkog dvorišta i bez papira i dokumentacije, bez table o dozvolama i investitoru, počeli i završili radove! Inače zgrada je temeljno renovirana pre par meseci i poslovni prostor u njoj su zauzele Kapital banka i MediGrup dom zdravlja. Naravno, za privatnu zdravstvenu ustanovu centar grada je odlična lokacija, posebno kada to obuhvata i parking, a o banci da i ne govorimo.

Brojni pokušaji stanara da onemoguće radove bili su frustrirajuće bezuspešni, komunalna policija i policija su se proglasili nenadležnim, a građevinska inspekcija opštine Stari grad je nekoliko puta izlazila na lice mesta i podnosili „usmene zahteve radnicima“ da obustave radove, a više od tri nedelje se čekalo na identifikaciju investitora i donošenje rešenja kojim se „sankcionišu bespravno izvedeni građevinski radovi u Ulici cara Dušana 58“. Do danas u inspekcijskoj službi opštine Stari grad nema potvrde da je Novi dom, identifikovan kao investitor, primio to rešenje niti kad će ga primiti!

U inspekcijskoj službi grada je situacija komplikovanija imajući u vidu da postoji samo deklarativna dobra volja da se pomogne, sve ostalo je u problemu, elektronske prijave građana nisu uspešne, a upitu koji se fizički preda na šalteru potrebno je više od pet dana da stigne do nadležnog inspektora, čiji odgovori su po pravilu u okviru informacija kojima već raspolažete od inspektora sa opštinskog nivoa. Inače u Srbiji je sredinom godine bilo više od dva miliona nezakonito izgrađenih objekata, a najviše u Beogradu.

Izvesnu neočekivanu aktivnost ovom povodom je pokazao član opštinskog veća Stari grad Marko Lešnjak u dobroj volji da pomogne! Nažalost ta dobra volja je ogolila svu nemoć lokalnih samouprava, jer je detaljno opisana trenutna praksa kada je o okupiranim zajedničkim prostorima i nelegalnoj gradnji reč: pošto se investitoru dostavi Rešenje kojim se sankcionišu bespravno izvedeni građevinski radovi, sledi „Zaključak o dozvoli izvršenja“ koji nalaže investitoru da ukloni bespravne građevinske radove, a ukoliko to ne uradi, onda opština Stari grad sprovodi izvršenje o trošku investitora. Ali član Opštinskog veća Lešnjak ukazuje da „naplata troškova teče jako sporo, a često se dešava da opština i ne uspe da naplati troškove izvršenja od investitora“ i dodaje da Grad Beograd „godinama obećava“ da će refundirati ove troškove, „ali to se još uvek nije dogodilo“, da je opština Stari grad tokom 2017. godine potrošila oko dva miliona dinara na troškove izvršenja, da je budžet opštine Stari grad „na istorijskom minimumu“ (četiri puta manji u odnosu na prošlu godinu), i da je opština pred bankrotom ukoliko Grad ne promeni svoju politiku…

I tako su stanari Starog grada, po pravilu poštovaoci i promoteri tekovina građanskog društva i vladavine prava, odjednom brutalno suočeni sa poražavajućom manifestacijom nemoći inspekcijskih službi i lokalne samouprave! Posebno je teško bilo miriti se sa činjenicom da se niko nije suprotstavio i onemogućio izvođenje radova i nelegalno urbanističko prekrajanje našega grada. Gotovo istu težinu neprihvatanja ima i činjenica da nisu svi slučajevi isti i da nisu svi jednaki pred inspekcijskim nadzorima!

U međuvremenu radovi su privedeni kraju, rampa je dobila instalaciju za grejanje koja je čak priključena i na toplovod (!), urađena su dodatna stepeništa za silazak sa parkinga, iscrtana parking mesta, postavljena osvetljenja i automobili se parkiraju! Mir spavaćih soba sada remete zvuci metalnih konstrukcija na koje se penju automobili, a na nižim spratovima okolnih zgrada kada farovi osvetle stiče se utisak da će se automobili parkirati u sobe. U ovom kraju više nema mirnih noći za stanare i ceo slučaj izgleda kao „petooktobarska osveta pristojnim ljudima, profesiji i institucijama“ kako je to definisao Boža Prelević na dodeli nagrada Vitez poziva pre neki dan. A plač bebe iz susedstva koju metalna konstrukcija parkinga budi svake noći je povod ovom pismu!