Foto: V. Radovanović / DanasUčinak vladanja više od jedne decenije grupacije koju predvodi onaj čiji je politički kredo temeljen na nasilju od kada je uopšte stupio na političku pozornicu, dakle, taj učinak čine društvene krhotine. Kada se činilo da je jedan do bola, u lažima i prevarama obesmišljen društveni i politički sistem, sa tragedijama nesagledivih razmera, oduzeo pojedincu „horizont smisla“, desilo se ono što niko nije očekivao.
Mirne, dostojanstvene i nadasve smislene šetnje daju novi „horizont značenja“ koji se definitivno ne može postići sa onima koji su nas dovde doveli. Vladajuća politička grupacija se sve vreme sa prezirom odnosi prema svima koji joj upućuju kritike, koliko god da su te kritike utemeljene na razložnim argumentima.
Potpuno lišena društvenog života, nesposobna da prihvati ljudsku sudbinu, zapravo nastoji da kreira stvarnost u kojoj bi upravo ona bila uzor. Trudeći se da je javnost prepozna u dobrom kontekstu, svojim postupcima proizvela je suprotan efekat. Čak i sada svakodnevno upućuje poruke srpskoj i inoj javnosti predstavljajući sebe kao apsolutnu nepromenjivost, što uostalom i jeste. Samo što u svom delanju ne vidi beščašće.
Kako bi rekli filozofi „ne mogu sebe preskočiti“. Nisu bitni oni poslanici koji kao kerberi brane društveno podzemlje s potrebom „zaleđivanja“ postojećeg stanja kao perspektivnog, pri tom isključujući sve one koji to stanje vide kao nakaradno. Bitno je da sve potiče od prvog u naprednjačkom ešalonu. Evo šta kaže u obraćanju opoziciji: „Moraju da znaju da ću i živ i mrtav, i moja deca, boriti se protiv nasilja.
Nikad me nisu uplašili i neće, i oni to znaju“ (Petak 02.06.2023.). Ova vrsta projkecije koja odbacuje sopstvene aspekte nasilja i pripisuje ga opoziciji upravo je odlika srpskog političkog establišmenta koji je okupirao državu Srbiju. Treba zaći u unutrašnjost države Srbije ili pogledati kadar koji rukovodi državnim institucijama i suočiti se s opskurnim likovima kojima je nasilje sadržano u ponašanju.
Jednostavno rečeno, sveprožimajuće nasilje svih godina političkog nametanja od strane vladajuće političke partije baziralo se na bezuslovnom potčinjavanju ili na isključivanju iz javnog prostora svih koji su kritički posmatrali učinke takvog ponašanja. Ako bismo išli dalje, videli bismo da je prikriveno ili otvoreno nasilje raznih koordinatora SNS po Srbiji, ili mračno i brutalno rukovođenje institucijama naše države, plod nesposobnih kadrova koji samo na taj način mogu sebi obezbediti društvenu poziciju.
Čini se da su građani u šetnjama razumeli da je nasilje u srpskom društvu generisano odozgo i otuda potreba za ostavkom prvog u tom mainstreamu. Iznenađujuća je bila trpeljivost građana i do sada na sve laži, prevare i generalno ukupne društvene nepravde, ali kao i mnogo puta u dosadašnjoj istoriji s ovih prostora, desile su se nesagledive tragedije koje su očigledno bile okidač u potrebi za ukupnim resetovanjem sistema.
Istini na volju, taj sistem nije ni postojao u svojoj suštini već samo u formi jer ga je na kraju krajeva uobličavao onaj koji u svom javnom delovanju nikada nije ni znao šta znači dijalog. Nema mesta sumnji da će presahnuti građanska energija. Ona je izraz potrebe za društvenim uobličavanjem i uspostavljanjem sistema koji će pružiti perspektivu potomcima.
Otuda razgovor sa onim koji svoje oponente naziva hijenama, lešinarima i tome slično, ostaje bespredmetan. On ne može pružiti potomcima (sem svojim) nikakvu budućnost. Znaju to i on i njegova kamarila. Tačka.
Autor je doktor političkih nauka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
