Građani uvek moraju da znaju šta se dešava

Delim ih na one koji žive u saglasju sa velikim gradom i one koji to odbijaju. Mnoge ružne primere, kojima je teško i naslutiti poreklo, ne mogu da vežem ni za pećinske ljude. Gnev, kompleksi i „moć“- potreba da pokažu da im se „može“ i da ih „boli uvo“- jer kazniti ih niko neće. U Londonu, Parizu i NJujorku hoće. Hoćemo li dočekati kazne za bahaćenje i primitivizam i da su jednaki aršini za sve – to je ono što živeći ceo svoj život u Beogradu između ostalog čekam..

Postojanje komunalne policije npr. nikada nisam shvatila, sve što nam je poznato je isterivanje sile nad „malim“ ljudima -ko vozi opasnu mašinu i dalje maltretira gde hoće, divlji taksisti plaše narod, brukaju nas pred turistima do kojih nam je, je li, tako stalo… Neki su uvek „jednakiji“ od drugih.

Politika „spolja gladac – iznutra jadac“ proizvod je površnosti, javašluka i neznanja. Sve zvoni od truda vlasti da ušminkaju grad koji se za to vreme para po raznim šavovima, a suština, kao i uvek nije bitna. Čeka nas, građane, da krpimo kako stignemo. Da bolujemo u bolnicama nedostojnim čoveka, vozimo se satima, jurimo veze da upišemo decu u vrtić… dok gledamo fontane kako blistaju. I moja pijaca, verovatno najmanja u gradu, hej – ima fontanu odnedavno (sad su je sklonili, čujem da hoće malo da je pomere!). To nam je prioritet? Nekima sigurno ne smeta, jer ne misle dalje od svog života. Srećom ima ipak i onih koji misle na druge. Misleći građani su, npr. kod mene u komšiluku poboli kočiće oko igrališta, da ga zaštite od parkiranja, a onda su ih nadležni počupali – jer su bespravno pobodeni. Pa sad parkiraju. To je bolje. Tako se „održava red“.

A ukrasi šljašte… Jelka, prioriet, eno je i dalje stoji, prošla i kineska Nova godina. Jesmo li ikada dobili odgovore šta slavimo 4 meseca? Ko su autori raznih sumanutih projekata po gradu? Gde je komunikacija? Građani uvek moraju da znaju šta se dešava. Vređanje inteligencije i dilentatizam ne smeju da nam se dešavaju. Previše je stava „vi ste tu zbog nas“, šta god da pričali po kampanjama. Ne – oni su tu zbog nas, i na to moramo stalno da ih podsećamo. A mi smo tu zbog sebe i zbog generacija koje dolaze. I koje treba da žive u 21. veku, u gradu koji ima tradiciju i dušu. Tu dušu mogu da mu sačuvaju samo oni koji ga zaista vole. Da pojednostavim – samo da svako radi ono što ume i odmah će biti bolje. Biće nam potrebno dosta sreće. I pameti.

Autorka je novinarka, autorka emisije Tri tačke

Pripremila Bojana Bačić