Građanin između čekića i nakovnja

Naime, odredba da plaćanje sudske takse bude uslov za podnošenje tužbe, žalbe i drugih akata, zatim retroaktivna primena te odredbe, te odredba da je banka, ako izgubi spor, dužna da plati troškove samo za prvu tužbu, a da se za ostale obaveže klijent da plati troškove banci, čak i kad dobije spor – sve te odredbe su toliko ogoljene da predstavljaju nasilje nad pravnom logikom i zdravim razumom.

Međutim, namera predlagača je jasna: primenom prve dve odredbe bile bi odbačene brojne tužbe protiv banaka, a primenom treće odredbe banke bi još i zaradile, dok bi bez tih izmena banke izgubile oko 100 miliona evra, što bi one kasnije, svakako, nadoknadile skupljim kreditima za privredu i skupljim uslugama za građane, što znači da bi sav taj trošak ponovo pao na građane.

Na taj način, u nameri da olakša položaj banaka, naša država poseže za jednim nasilnim instrumentom, jer je zaista nastala jedna gotovo nemoguća pravna situacija.

S jedne strane, banke tvrde da imaju pravo napalte obrade kredita i naplate osiguranja kredita.

Tako, na primer, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, u svom intervju NIN-u (27. 5. 2021) tvrdi da „nigde u regionu, ni u Evropi, ne postoji spor oko prava banke da naplati svoj trošak…

Na tu temu se čak oglasio Evropski sud pravde, presudivši u jednom slučaju u Mađarskoj da je ponašanje banaka zakonito“, pa zaključuje: „Međutim, mi smo uvereni da bi i srpski pravosudni sistem morao da uzme u obzir praksu Evropske unije, čiji članovi želimo i mi da postanemo, pre ili kasnije.“ Osim toga, on dodaje: „Zamislite da se vodi spor oko ugovora koji su obe strane prihvatile, potpisale i realizovale?“

Međutim, s druge strane, naš Vrhovni kasacioni sud je zauzeo suprotan stav, nakon čega je nastala zaista jedna konfuzna sistuacija.

Naravno, određene interesne grupe, pre svega advokatske kancelarije, nisu propustile da novonastalu pravnu situaciju iskoriste za sebe, pa su počele pa lepe reklame „po banderama i haustorima u kojima se pozivaju građani koji su uzimali kredite da se jave da tuže banke“(Danas, 31. maj 2021), uz obećanje naplate zatezne kamate počev od trenutka obrade kredita.

Očekivano, odziv građana je bio masovan, banke su prenatrpane tužbama, njih oko 160 hiljada, pa su one pokrenule moćne međunarodne faktore pod čijim pritiskom je naša država predložila ove izmene kojima se spašavaju banke, ali kojima se istovremeno narušava naš pravni sistem, a u stvari postoji mogućnost da se važećim zakonskim rešenjima i zaštite banke i očuva pravni sistem.

Naime, ako već ne može da se izbegne stav UKS-a i više već pravosnažnih presuda, banke mogu da bez vođenja sudskih procesa isplate oštećene klijente, što je višestruko manje nego kad se dosude i advokatski troškovi, čega je svestan i citirani V. Vasić, koji u navedenom intervjuu kaže: „Ako klijent na sudu dobije presudu protiv banke, sud presudi da mu se plati 2.000 dinara, u istom postupku nekom drugom se dosudi 48.000 dinara, ili 24 puta više.“

Osim toga, članom 151 ZKP određeno je da su stranke dužne da sve svoje troškove prethodno same snose, pa ako dobiju spor, mogu da zahtevaju naknadu tih troškova.

Međutim, u praksi sudovi traže odgovarajuće dokaze za sve troškove, osim za advokatske troškove, što ima niz negativnih posledica, kao što su odugovlačenje postupaka, uticaj troškova na meritorne sudske odluke, netransparentnost prihoda advokata i nemogućnost njihovog adekvatnog oporezivanja.

U slučaju o kome je ovde reč, poštovanje čl. 151 bi značilo da ne bi bilo toliko tužbi kad bi stranke morale da avansno plate advokatske troškove, pa da zatim zahtevaju nakanadu na osnovu validnih dokaza.

Prema tome, te izmene na mogu da se opravdaju navodnim skraćivanjem dužine trajanja postupaka i smanjenjem troškova.

I jedno i drugo pre može da se postigne pošovanjem zakona i većom odgovornošću sudija i drugih subjekata u vođenju postupaka, što se postiže nagradama i kaznama, mada mi nije poznato da je neko od neodgovornih sudija razrešen ili da je nekom advokatu ili veštaku oduzeta licenca zbog kršenja zakona.

A što se tiče smanjenja troškova, krajnje je vreme da se sudske takse i advokatske tarife dovedu u srazmeran odnos sa prosečnim primanjima naših građana.

Istina, predloženim izmenama bio bi trenutno znatno olakšan položaj banaka, ali bi, s druge strane, bio grubo narušen naš pravni sistem, što bi dovelo do toga da se jasno vidi da je on ustrojen radi banaka, punjenja budžeta i zarada sudija, advokata i veštaka, a ne radi toga da građani štite i ostvaruju svoja prava.

Autor je profesor iz Paraćina