Građanska platforma za promenu sistema

Sama promena vlasti nije i promena sistema, već samo prvi, neophodni korak. Dok je postojeća vlast u poziciji da utiče i upravlja društvenim procesima i tokovima, promena sistema nije moguća, zato je promena postojeće vlasti nužan preduslov za ostvarenje krajnjeg cilja.

Takođe, istovremena promena vlasti i promena sistema nisu mogući. Zašto? Zato što u narednom izbornom procesu postojeća vlast učestvuje sa svim raspoloživim državnim resursima, što znači da su institucije države suspendovane i podređene na mnogo nevidljivih nivoa, isključivo u cilju očuvanja pozicija postojeće garniture i njihovog sistema. Promena te vrste nije moguća u jednom koraku.

Samo iz tih razloga do promene sistema može doći u najmanje dva koraka.

Prvi korak je promena postojeće vlasti.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa organizacijom i sprovođenjem izbornog procesa, postojeću vlast, pod uslovima koje ona postavlja, nije moguće promeniti na izborima. U najboljem slučaju verovatnoća je mala i svodi se na čistu teoriju.

Da bi se to promenilo građanska opcija ni u kom slučaju ne sme izlaziti na izbore bez prethodno dobijenih garancija da će se budući izborni proces odvijati pod minimumom fer izbornih uslova i u iole prihvatljivoj atmosferi. Definicija okvira tih uslova je sledeća:

1. Oslobađanje medija, pre svega javnog servisa i onih medija sa nacionalnom licencom

2. Ažuriranje i sređivanje biračkih spiskova najmanje bar toliko da se time bitno umanje mogućnosti zloupotreba.

3. Promena izbornog zakona kojim treba znatno preciznije urediti izbornu proceduru, kontrolne mehanizme i svođenje mogućnosti zloupotreba na najmanju moguću meru.

Vlast to sigurno neće dobrovoljno učiniti zato je neophodno obezbediti stalni, dovoljno snažan pritisak koji će ih na to primorati, ili će ih barem primorati na radikalniju odbranu svojih interesa, koja uključuje razne vidove provokacija i represivnih metoda. Javnost mora biti svesna takve mogućnosti i mora biti spremna na neodustajanje.

Da bi se obezbedili prethodni uslovi na vlastodršca je neophodno pojačati pritisak kroz razne javne aktivnosti, od kojih je javni građanski protest najvidljiviji i najvažniji.

Zadatak organizatora protesta, koliko god oni bili neformalni, jeste da precizno artikuliše zahteve, da odredi vremenske okvire za realizaciju gornjih ciljeva, da na njima insistira i da neprestano motiviše građane na podršku ostvarenju željenih ciljeva.

Na organizatorima je još jedna veoma važna obaveza i odgovornost: da građanskim protestima doda jasan, nedvosmislen politički karakter. To podrazumeva aktivnije učešće formalnih političkih organizacija, dakle onoga što sada nazivamo opozicijom koliko god ona bila heterogena i dezorijentisana, kao i svih nezavisnih pojedinaca koji mogu konstruktivno da doprinesu uspehu misije.

Treba biti svestan činjenice da opozicioni blok ne uživa dovoljno čvrstu i masovnu podršku u javnosti, što zbog neslavne prošlosti, što zbog ličnih sujeta lidera, a ponajviše zbog neprestane višegodišnje satanizacije od strane vlasti i medija koji su u ogromnom procentu pod direktnom kontrolom vlasti. To mora da se prevaziđe. Predlog je na sledeći način:

– U svakom trenutku svi, građani i političari, treba da budu svesni da su nosioci želje i ideje promena građani

– Podršku opoziciji treba usloviti grupisanjem isključivo oko gore postavljenih ciljeva, bez bitnih insistiranja na ideološkim i programskim razlikama.

– Sa takvim opozicionim blokom treba sklopiti precizan pisani sporazum koji pre svega političke stranke u ovom trenutku svodi na tehničke izvođače radova i zadataka koje im dodeljuju građani.

– Rok za jasno grupisanje i unutrašnju organizovanost opozicionog bloka ne treba da bude dug, najduže mesec dana od javnog poziva strankama i strančicama…

– Od stranaka i njihovih predstavnika treba zahtevati da nije dopušteno voditi sopstvenu, pojedinačnu stranačku kampanju do druge faze tranzicije. Za kršenje tog principa treba predvideti isključenje i javnu osudu.

– Tokom trajanja pritiska na vlast opozicija ne sme da upada u zamku nametanja tema koje vlastima služe isključivo za manipulaciju i kupovinu vremena. Teme Kosova i sl. nisu nevažne ali nisu prioritet. Prioritet su pre svega mediji, izborni uslovi i pravna država. Sva pitanja se rešavaju u okviru toga.

Drugi korak je lustracija i stvaranje demokratskog ambijenta za organizovanje pravih, slobodnih, demokratskih izbora, gde bi stranke i svi drugi zainteresovani kandidovali svoje ideje i programe.

To bi već bio dobar temelj za proces koji bi doneo suštinsku promenu sistema, a koji bi se odvijao u demokratskoj atmosferi, kroz stvarni demokratski postupak, u kome bi značajnu ulogu, pored stranaka, imali svi relevantni građanski slojevi i grupe, kroz konstruktivnu i civilizovanu javnu debatu, koju bi na valjan način organizovali i podržali mediji, čija nezavisnost je ključna za uspešno sprovođenje željenog procesa.

Takođe, tokom prelaznog perioda treba pokrenuti projekat Integrisanog elektronskog sistema izbornog postupka koji podrazumeva i mogućnost elektronskog glasanja. Projekat treba da realizuju domaći IT stručnjaci u saradnji sa odgovarajućim pravnim i ostalim stručnim službama.

Tekst je lično stanovište i predstavlja pokušaj da podstaknem javnost na praktično sagledavanje problema našeg društva. Vreme je da obični građani budu vidljiviji i aktivniji u kreiranju društvenog ambijenta, pre svega kao korektiv političkim organizacijama.

Autor je inženjer iz Beograda