Građanski bunt protiv svekolikog fušeraja

Srbija još ne ključa, ali se opravdano nezadovoljstvo građana sve brže i jače razgoreva. Novosadska tragedija je povod, ali su razlozi za masovne i odlučne proteste mnogo dublji, dugotrajajući.

Državno i društveno stanje je postalo ozbiljno nesnošljivo. Jer – demokratija, podela vlasti, vladavina prava, civilizovani jedinstveni javni poredak, stabilne i objektivne institucije, parlamentarizam i odgovornost javnih delatnika – moralna, politička i pravna – više nisu čak ni privid.

Već godinma se nižu beskrupulozne političke i druge afere bez optimalnog razrešenja, bez savesti, stida i sramote njihovih razobručenih aktera.

Građani na ulicama – posebno studenti i srednjoškolci, ruku-pod-ruku sa svojim profesorima – blokiranjem saobraćajnica, rektorata, fakulteta i škola – nisu naštimovana politička opozicija, već plemeniti nadirući talas sistemskih promena. Oni su samosvojni, autohtoni oponenti:

– totalnom odronjavanju suveriniteta Srbije na delu njene teritorije, Kosova i Metohije;
– svakom i svačijem nasilju, posebno onom državnom, poltički dirigovanim;
– korupciji i ostalim vidovima nesankcionisanog neprava;
– svekolikom fušeraju (političkom, pravničkom, tehničkom…) iza kojeg ostaju napukle kvazi nadstrešnice i ostali bofl proizvodi sa pogubnim posledicama;
– nejednakopravnosti, diskriminaciji i nelegitimnim privilegijama moćnika;
– medijskom (polu)mraku;
– govoru mržnje;
– neuvažavanju svetog ljudskog prava na različitost;
– lažima, populizmu i drastičnoj neprincipijelnosti;
– svim drugim vidovima opšte lakrdije koja nas okružuje.

Građani koji protestuju, mladi naročito, svesni su nosioci i pobornici dostojanstva i integriteta čoveka, autentične nauke i struke, a osobito istine, moralnosti, slobode i pravde.

Stoga, kako bi se raskrstilo sa anomijom i bezakonjem u Srbiji, apelujem na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bez odlaganja, strogo nacionalno i međunarodno kontrolisanih, pod jednakim, fer uslovima za sve učesnike – od izborne kampanje do verifikacije izbornih rezultata i njihove operacionalizacije.

Dabome, za postizanje tog legitimnog cilja valja nastaviti i pojačati masovne narodne proteste, umnožiti mirne i odmerene blokade i štrajkove, širiti građansku neposlušnost – a sve tô uz podršku, u prvom redu SANU i Univerziteta, ali i ostale kulturne javnosti, uz argumentovanu intelektualnu kritičku misao. Neophodan je neprekidni i rastući pritisak građanstva na aktuelnu političku vlast. Radi postizanja opšteg dobra, i za danas i za sutra.

Rečju, mi „naše Drine“ – zarad generacija koje dolaze – ne smemo ostaviti ovako mutne, zagađene, naopako okrenute i usmerene!

P. S. Ne potpisujem se već decenijama ispod tekstova drugih, a ne dozvoljavam ni da se bilo ko dopisuje uz moje.

Autor je profesor upravnog prava

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.