Gradski prevoz je katastrofa

Pre četrdeset godina zamajavali su nas i zaluđivali planom „tramvajem u 21. vek“! Stigao je odavno i taj novi vek, već smo ga gotovo četvrtinu pojeli, a mi se još uvek vozamo tramvajima i trolejbusima – devetnaestovekovnim „novitetima“!

Previše ljudi, premalo vozila javnog prevoza, pretesne ulice a samim tim previše onih koji odlaze i dolaze na posao i sa posla svojim automobilima pa šta košta neka košta. Ljude ne obeshrabruje poskupljenje goriva jer guranje u prepunim autobusima i čekanje po hladnoći, kiši i snegu nije vredno uštede na benzinu.

Što onda dodatno opterećuje saobraćajnice. Dovoljno je da padne plaha kiša pa da se poremeti red vožnje, što dovodi do masovnog kašnjenja zaposlenih i ostalih građana. Kako to rešiti?

Smatram da bi se umesto preskupog metroa (po nekima čak sedam milijardi evra!) problem mogao rešiti jeftinije i brže. Najpre, Beograd već ima neku vrstu metroa a to je Beovoz ili Y krak. Ova gradska železnica delimično ide ispod zemlje a većim delom iznad, što nije nikakva smetnja da se veliki broj ljudi preveze najbrže i najtačnije.

Avaj, Beovoz slabo funkcioniše, malo je polazaka. Trebalo bi kupiti veći broj kompozicija jer nema opravdanja da se danas za pola sata stiže do Novog Sada a da ne bi moglo za pet minuta od Vukovog spomenika do Novog Beograda. Dalje, tramvaje i trolejbuse treba kao nefunkcionalno sredstvo ukinuti, eventualno radi romantičnog podsećanja na stara dobra vremena ostaviti po jednu više turističku no praktičnu liniju.

Ako je nekome do ekologije, onda neka uvodi električne autobuse. (A zar se i ta električna energija ne dobija iz termoelektrana u Obrenovcu i Lazarevcu koje truju vazduh?) Jedan tramvaj u kvaru zaustavlja kompletni saobraćaj na toj liniji, jedan pokvareni trolejbus stvara nešto manji problem ali opet putnici moraju da siđu, vozač mora da spušta trole a da ga sledeći trolejbusi zaobilaze i tako stvaraju gužvu. Dakle, totalno neracionalno rešenje za milionski grad.

Imam utisak da vozači GSP-a većinom loše stoje sa modernom tehnologijom. Koliko puta smo primetili da putnici iz unutrašnjosti uđu na prednja vrata i hoće da kupe kartu ali im vozač odmahne rukom i kaže da se voze besplatno, a ako uđe kontrola, on će im posvedočiti! To je tako jer ili ne umeju da rukuju aparatima za kucanje pojedinačkih karata ili ih mrzi da to rade i gube vreme na stanici. Još više, sistem obaveštavanja putem SMS poruka o prolasku vozila uopšte nije precizan. To je opet greška vozača jer oni ne uključuju sistem kojim se obaveštava o tome koliko je vozilo udaljeno do stanice na kojoj čekate.

Nije čudo da sa ovakvim prevozom mnogi neće da ga plaćaju. Česte su mučne scene natezanja sa kontrolorima kada uhvate putnika bez karte pri čemu kao njihove žrtve padaju ljudi kojima godine i dostojanstvo ne dopuštaju luksuz da prave javni skandal dok oni koji su mlađi, borbeniji, arogantni i drski jednostavno ignorišu kontrolore i niko im ništa ne može. Kada kontrolori pokušaju prema njima da „treniraju strogoću“, dobiju podsmeh, vređanje a ponekad batine.Onda, čemu služi ovakva „kontrola“?

Smatram da bi osim revitalizacije Beovoza za rešenje problema trebalo širi centar Beograda, koji je i najopterećeniji, odrediti kao zonu bez privatnih automobila osim za građane koji tu stanuju a koji bi dobili odgovarajuće nalepnice. Naravno, vozila za dostavu robe, interventna vozila i taksisti imali bi pristupa.

Ostali ne bi mogli da uđu u širu zonu centra i morali bi da ostave automobile na prilazima i da uđu pešice u centar ili javnim prevozom. Naravno, uporedo bi trebalo povećati broj autobusa prema centru koji bi apsorbovali putnike koji sada privatnim automobilima stvaraju gužvu, plaćaju parking mesta i nerviraju se da li će im isteći ograničeno vreme pre nego što obave posao.

Što se tiče naplate, možda je pametnije vratiti konduktere koji će prodavati pojedinačne karte i ujedno kontrolisati mesečne onima koji ih poseduju. Smatram da bi tada bilo manje onih koji bi se usudili da uđu u vozilo bez ikakve karte ako znaju da odmah kod ulaska treba da je kupe ili pokažu mesečnu.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.