Greške valja ispravljati

U broju od ponedeljka (21. maj) u rubrici Arhiv, piše da je indijski premijer Rađiv Gandi ubijen bombom skrivenom u buketu cveća. Ja sam u to vreme bio dopisnik u Indiji i izveštavao sam o tom događaju. Gandija je ubila pripadnica ženskih samoubilačkih odreda Tamilskih tigrova iz Šri Lanke i to tako što mu je prišla, poklonila se, sagnula da mu dodirne stopala, što je azijski običaj izražavanja poštovanja, i aktivirala eksploziv pričvršćen na svom telu. Zajedno sa Gandijem ubijeno je još petnaestak ljudi koji su tu bili. Iako je eksplozija bila strašna, atentatorkina glava je ostala gotovo neoštećena, pa je na osnovu toga ona identifikovana. Ne zamerite matorom novinaru koga još proganja pravilo da je činjenica svetinja.

A sada, povodom izbora.

Iako mi račun nikada nije išao od ruke, u ovom „izbornom slučaju“ pade mi opet na pamet jednostavna računica: Glasalo je oko 40 odsto birača, to jest manje od polovine biračkog tela; pobednik je dobio nešto preko 50 odsto glasova birača koji su izašli na izbore; tih pedeset odsto predstavlja, ako se ne varam, oko 20 odsto od ukupnog broja stanovnika s pravom glasa.

Otkud onda pravo „pobedniku“ da tvrdi da su „građani“ (zbirna imenica, znači: svi građani) glasali za njega, kada je očigledno da je za njega glasala samo petina ukupnog broja birača? Ili je petina, ipak, veća od četiri petine, što u zemlji Srbiji ne bi bilo nikakvo čudo!