„Grobari“ se ućutati neće

Prvo je Predrag Mijatović, član privremenog rukovodstva Fudbalskog kluba išao od redakcije do redakcije i na kraju završio na Pinku, objašnjavajući Partizanovcima da Vučić pomaže Partizanu da preživi i da ne bi trebalo da ga vređaju.

A onda je trener košarkaša Željko Obradović pred utakmicu sa Žalgirisom molio navijače da se ponašaju sportski i da nikoga ne vređaju. Uprkos svim tim apelima, ili baš zbog toga, „Grobari“ su u prepunoj Areni zagrmeli i nikad glasnije iskazali svoj stav prema tiraninu na mestu predsednika Srbije.

Neupućeni građani se verovatno pitaju zašto samo „Grobari“, zašto i navijači Zvezde tzv. „Delije“ ne skandiraju „Vučiću odlazi“, kad se zna da su devedesetih i oni i Grobari, svako na svom stadionu, pevali onu čuvenu pesmicu: „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane“.

Svi mi malo stariji znamo da je „Služba“ kako kolokvijalnim jezikom zovemo nereformisanu komunističku tajnu policiju zvanu UDBA, Slobodanu Miloševiću napravila političku stranku od srpskog Saveza komunista i Socijalističkog saveza i nazvala je Socijalistička partija Srbije – SPS.

U isto vreme „Služba“ je Miloševiću napravila, kako je sam rekao, omiljenu opozicionu Srpsku radikalnu stranku u liku i delu ratnog zločinca Hulje Šešelja. Takođe, da bi realizovala Miloševićevu ideju razbijanja Jugoslavije, „Služba“ je od navijača Zvezde i Partizana napravila paravojne i parapolicijske odrede za navodnu odbranu srpstva, a u stvari za pljačku građana i dotadašnje društvene i državne imovine.

Deset godina su te Arkanove i Šešeljeve horde, među kojima je bio i Vučić, harale širom Jugoslavije, da bi se sve završilo zločinima prema Albancima na Kosovu i bombardovanjem Srbije. Služba je, kada je procenila da mu je istekao rok trajanja, sa tim svojim paravojnim navijačkim odredima učestvovala i u rušenju Miloševićevog režima. Taj režim su, kao što znamo, činili pored SPS-a i Šešeljevi radikali dakle i Vučić.

Naslednici komandanta Arkana vođe tzv. Delija prisvojili su međutim sve zasluge za pad Miloševića i tako se distancirali od tzv. večitih rivala Grobara. Još za vreme stvaranja Delija, današnji tzv. predsednik, tražio je da bude vođa navijača na Novom Beogradu.

Odbili su ga uz obrazloženje da nije dostojan da bude vođa. Od tada Vučić vuče kompleks inferiornosti prema naslednicima komandanta Arkana. To se najbolje videlo kada je 2012. prilikom dolaska na vlast, kao veliki Zvezdaš izjavio da je jedino rešenje privatizacija Zvezde i da će on lično naći kupca.

Istog časa vođe Delija, saopštili su mu da Zvezda nije državna nego njihova, da su oni srušili vožda Miloševića i da ukoliko se ne obrati javnosti i saopšti da nema podršku, i da je slab i mali da privatizuje Zvezdu, oni će ga skinuti sa vlasti. Vučić je to uradio i od tada Delije su neformalni vlasnici Zvezde, a njihov nekadašnji saborac, neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika, obezbeđuje im milionske prihode dajući bez tendera naravno, poslove njihovim fantomskim firmama. To je razlog zašto se na Zvezdinom stadionu ne čuje glas protiv tiranina koji je uništio sve državne institucije i koji vlada Srbijom kao da je njen jedini vlasnik.

Štaviše, Delije i njihove vođe su pretorijanska garda Vučića za obavljanje raznih prljavih poslova u ime privatizovane države, što se lepo vidi ovih dana na protestima građana u Novom Sadu, zbog zločina na Železničkoj stanici i u Beogradu gde građani brane stari Savski most koji vlast želi da sruši. Ti instrumentali zvani „navijači“ sa fantomkama na glavama, napadaju i provociraju ljude u protestima.

Držao je Vučić pod kontrolom i Grobare sve dok su u funkciji njegove privatizovane „Službe“ BIA bili ubijeni Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i šef njegovog privatnog obezbeđenja Velja Nevolja, koga je uhapsio zbog navodne pripreme atentata na njega optuživši ga da je pravio ćevape od ljudskog mesa.

Od tada međutim, Vučić ima kontrolu samo nad Upravom Partizana ali ne i na tribinama nekadašnjeg vojnog stadiona i košarkaških dvorana. Menja uprave, smenjuje trenere ali Grobare ućutati ne može.

Najnoviji skandal u Partizanu je smena ili ostavka trenera Sava Miloševića. Tog pre svega časnog čoveka, upoznao sam devedesetih godina na protestima protiv režima Slobodana Miloševića. Bio je jedini srpski ne samo vrhunski fudbaler, nego i sportista uopšte koji je javno podržao udruženje mladih Otpor. I ne samo to. Savo Milošević spada među iskrene borce protiv slobizma, šešeljizma i posledično vučićizma.

I danas se pamti njegov verbalni obračun sa Vučićem u kultnoj emisiji „Utisak nedelje“. Savo je posle samo šest utakmica shvatio, da je nemoguće usred užasa života u društvu koje je uništio neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika, radovati se golu ili pobedi svog nekada slavnog, a danas propalog kluba.

Shvatio je i da su instrumentalizovani navijači Partizana tzv. Grobari u pravu i da se ućutati neće. Bila bi to zaista neka svemirska pravda da ako su Delije srušile Miloševića, Grobari sruše Vučića. Držimo im palčeve, i poželimo im svu sreću ovog sveta.

Autor je urednik Sportsko – političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.