Gubljenje evropskog autoriteta

Godine 2014, u Berlinu, po prvi put svi lideri našeg regiona okupili su se za istim stolom. Osnovna ideja Berlinskog procesa je da nas politički i ekonomski poveže. Jedna od najvažnijih odluka je bila da se podnose godišnji izveštaji o rešavanju bilateralnih pitanja. Na nekima od samita bilo je reči i o tome da nerešena bilateralna pitanja neće uticati na proces evropskih integracija. Na poslednjem, petom samitu, razgovaralo se o značaju ekonomskog, infrastrukturnog i digitalnog povezivanja, a nakon toga smo dobili takse na srpske proizvode uvedene od strane Prištine.

Briselski sporazum je potpisan 2013. godine i Evropska unija je garant sprovođenja ovog sporazuma. Ključne odredbe nisu ni do danas sprovedene, kao što je Zajednica srpskih opština, što pokazuje da EU nema dovoljno autoriteta da bude garant sprovođenja ovog sporazuma. Pored toga, Priština je Srbiji i Bosni i Hercegovini uvela takse od 100 odsto na njihove proizvode. I pored brojnih poziva da ukine takse od strane najuticajnijih zemalja situacija je i dalje nepromenjena. Prekršeni su Sporazumi o Stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA. Izgleda kao da niko nema mehanizam da utiče na Prištinu ili jednostavno to ne želi.

Evropska unija se poslednjih nekoliko godina suočava sa brojnim izazovima, poput Bregzita, migrantske krize, borbe protiv terorizma, rastućim ultradesničarskim strankama. Sve ovo uticaće na rezultate izbora za Evropski parlament u maju ove godine. Odnos snaga će se svakako promeniti, a nova koalicija formiraće Evropsku komisiju (mandat sadašnjoj prestaje 1. novembra ove godine). Proširenje u jeku izborne kampanje ne postoji na agendi evropskih partija, jer je to, pored migranata, nepopularna tema. Možda je to samo deo izborne kampanje. Ostaje da sačekamo rezultate izbora za Evropski parlament i da li će doći do promene stava o proširenju. Verovatno će doći do redefinisanja odnosa unutar same EU, što najavljuju neki lideri vodećih zemlja.

Nama je izuzetno važna stabilnost EU, jer se reflektuje na naš region. Iako Srbija nije deo EU, kao stara evropska zemlja delila je sve izazove migrantske krize kao i zemlje članice. Taj primer je pokazao da je integracija regiona Zapadnog Balkana važna zbog stabilnosti EU, ali i našeg regiona.

Nisam evroskeptik i smatram da Srbija pripada evropskoj porodici naroda. Svedoci smo da je u poslednje vreme došlo do razmimoilaženja stavova o ključnim pitanjima unutar same EU, pa i kada je reč o proširenju. Jedan od primera je i izjava francuske ministarske za evropske poslove da nema proširenja. Postavlja se pitanje da li je to kriza koja će se okončati ili produbiti nakon izbora za Evropski parlament i na koji način će Evropska unija redefinisati unutrašnje odnose?

Autorka je narodna poslanica SNS