Nadam se da smo pametno društvo… Dobro, imamo ove studentske proteste i njihovu artikulaciju naše nesreće, opet velim, u redu, jer mladost ima neke svoje posebnosti koje mi, sada već prilično stari, možda i ne razumemo.
Mi već gotovo penzioneri sa protraćenom mladošću i željom za slobodom i demokratijom smo prokockali svoje prilike tokom naših zajedničkih života…
Očito je da nismo uspeli, mi ovako stari, da se izborimo za ona tri stuba demokratije i nezavisno zakonodavno pravo, te je sada, ispostavilo se, Dušan Kovačević onako proročki u „Ko to tamo peva“ povikao „Decoooo, decoooo…“
Mi roditelji i dede, kao i bake, smo velike kukavice jer nismo isterali, kao generacija, ono što je dobro za Srbiju, onu „svu našu zemlju“. Proćerdali smo naše živote suludo, ali smo dočekali da nas naša deca i unuci danas brane i spašavaju od zla koje se zove fašizam, kleptokratija i tiranija. Naša deca sada na fakultetima jedu i spavaju i žrtvuju živote zbog nas na samrti i naše buduće dece, te preuzeše ulogu koja je civilizacijska tekovina, tekovina demokratije, slobode i jednake zakonodavnosti… slobode izbora.
Moram reći da je već ovakva konstatacija sama po sebi uspeh jer smo stvorili decu koja neće kao mi za položaj, posao ili sendvič kalkulisati. Hoću da kažem, već su kod Olje Bećković onako javno zapretili (parafraziram) „dobro, matorci, vidite vi šta ćete, ali ćemo mi otići iz ove zemlje ako nam sada ne pružite podršku ili nas ne kapirate“. Da li postoji sramota u Srbiji kada je reč o nama starijima ili ćemo zbog sitnosopstveničkih gerontoloških interesa braniti uravnilovku…
„Decoooo“, spasite nas, spasite Srbiju! A eto i nama prilike da se uz decu i studente i mi jednom konačno dokažemo kao ljudi koji nisu svoj život uzalud potrošili.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.