Haos u sistemu predškolskog vaspitanja

U poslednjoj deceniji je došlo do povećanja obuhvata ali i do pada kvaliteta a najnovije mere nose rizik stvaranja haosa. Naime, Ministarstvo prosvete (oktobar 2018. godine) je usvojilo Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji treba da se sukcesivno primenjuje od septembra 2019. do 2022. godine.

Pomenuti Pravilnik sadrži dva dela: Koncepcija Osnova programa i Od Osnova programa do realnog programa.

U predškolskom vaspitanju je pravilo da se na republičkom nivou donose osnove programa a operativne programe donose same predškolske ustanove. Pomenuti dokument treba da posluži kao okvirni dokument za izradu operativnih programa predškolskih ustanova.

Pored toga, taj dokument bi morao da posluži kao osnova za izradu različitih standarda kvaliteta koji su osnova i za izradu operativnih programa i za akreditaciju predškolskih ustanova i programa (standardi se donose na republičkom nivou).

Problem je u tome što je taj dokument takve prirode i kvaliteta da na osnovu njega nije moguće ostvariti nijednu od tih funkcija. A razlozi za to su višestruki.

Tekst nije pisan kao normativni podzakonski akt nego kao stručna rasprava (navodi se korišćena literatura (!), iznose se lični profesionalni stavovi i verovanja autora ovog dokumenta – a to su dve profesorke sa Odeljenja za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragana Brenselović i Živka Krnjaja – koji su u nekim delovima identični sa njihovim tekstovima objavljenim u časopisima), suštinski nema nikakve razlike u karakteristikama teksta u prvom i drugom delu.

Ipak, osnovni razlozi zbog kojih je ovaj dokument neupotrebljiv su sledeći.

1) U zakonu o predškolskom vaspitanju se, kao što i treba, navode sve bitne funkcije tog nivoa vaspitanja koje bi trebalo da sadrže osnove programa: „U okviru predškolskog programa ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju.

U cilju unapređivanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, širenja raznovrsnosti ponude programa, oblika rada i usluga i povećanja obuhvata dece, predškolska ustanova ostvaruje i različite oblike i programe u funkciji ostvarivanja nege, vaspitanja i obrazovanja dece, odmora i rekreacije, pružanja podrške porodici, negovanja jezika i kulture nacionalne manjine, posredovanja pojedinih područja kulture, nauke i umetnosti, a prema utvrđenim potrebama i interesovanjima dece i porodica i specifičnostima lokalne zajednice“ (član 18 zakona).

Dokument koji ovde analiziramo u ogromnom je neskladu sa zakonom čiji je on podzakonski akt jer sve svodi samo na pedagoški (i psihološki) aspekt uz zanemarivanje svih ostalih komponenti.

Ovde valja podsetiti da svi evropski dokumenti koji se odnose na ovu oblast za predškolski uzrast nose naslov ECCE (Early Childhood Care and Education – vaspitanje i nega u ranom detinjstvu). A to mora tako i biti jer ono što se naziva nega (briga, društvena briga) obuhvata celovitu organizaciju života dece u vanporodičnim ustanovama (uključiv i brigu i o zdravlju, ishrani, fizičkom razvoju, o režimu dana, o socijalnoj zaštiti) jer celina tih uslova života određuje vaspitne ishode a ne neki izdvojeni programi, ma koliko bili dobri.

Zapostavljanje ovih važnih funkcija programa predškolskog vaspitanja može dodatno povećati najbolniji problem Srbije – demografski pad jer ne obuhvata neke komponente programa koji su važni za roditelje.

2) Ukidanje tri uzrasna preseka u predškolskom periodu (program nege i vaspitanja dece jaslenog uzrasta, predškolski program za decu od 3 do 5,5 godina i obavezni predškolski pripremni program od 5,5 do 6,5 godina) koje je uvedeno u poslednjoj verziji zakona o predškolskom vaspitanju (i to na predlog pomenute dve profesorke sa Filozofskog fakulteta) kao nužnu posledicu je imalo da se u u Osnovama programa ne pravi ta razlika. Doduše, koncepcija Osnova kao opšta koncepcija predškolskog vaspitanja ima smisla i opravdanja.

Ali, praviti jedinstvene osnove programa za sve predškolske uzraste (za decu od godinu dana i decu od 6,5 godina) je velika greška sa ogromnim posledicama (da li bi nekome palo na pamet da pravi jedinstvene osnove programa za decu od I do VIII razreda).

Takav pristup je naveo autore ovog dokumenta da razvodne stvarno postojeće razlike između različitih predškolskih ustanova koje realno postoje kao što su dečje jaslice, dečji vrtići (čak i osnovne škole koje u nekim situacijama realizuju obavezni pripremni predškolski program), pa je tako vrtić definisan kao „…svaki administrativno – prostorno – vremenski organizovan oblik u kome se realizuje program predškolskog vaspitanja.“

KRAJ U SUTRAŠNJEM BROJU

 Autor je univerzitetski profesor u penziji