Happy end za zločince

Uspeli su u onome što je ova vlast od početka želela – ratni zločinci dobili su svoj happy end u Srbiji! Nagrađeni su za to što su ubijali, silovali, klali, maltretirali i zlostavljali civile tokom ratova devedesetih.

Nije da svoj sretan kraj nisu imali i ranije, ali odlukom Apelacionog suda da odbaci optužnicu za ubistvo više od 1.000 Bošnjaka u hangaru Kravice u Srebrenici, jer u vreme kada je podignuta, nije bio izabran tužilac za ratne zločine, sada im je definitivno potvrđen. Time je država Srbija pokazala šta misli o procesuiranju ratnih zločina, jer su ovom odlukom ugrožena sva suđenja koja su u toku, sve aktivnosti koje su preduzimali zamenici tužioca u tom vakumu od penzionisanja Vladimira Vukčevića 1. januara 2016. do izbora Snežane Stanojković, 31. maja ove godine.

Zločinci, koji su toliko nesreće doneli hiljadama porodica, ostavili majke bez sinova, žene bez muževa, decu bez očeva, slobodno mogu nastaviti da uživaju blagodeti života u Srbiji, da nam budu komšije, da šetaju našim ulicama, umesto da budu u zatvorima zbog krvi na hiljade civila koje nose na rukama, očito ne i na savesti.

Kako je sve ova vlast skockala! Od nelegitimnog penzionisanja Vukčevića, preko odluke Dolovac da postavi rukovodioca Tužilaštvom za ratne zločine, a ne vršioca funkcije kako zakon nalaže, do izbora Stanojković (za koju se spekuliše da je Vučićeva školska drugarica) koja je vrlo eksplicitno u svojim programima rada Tužilaštva dala do znanja da će se fokusirati isključivo na zločine počinjene nad osobama srpske nacionalnosti.

Dakle, sve je učinjeno da se ratni zločini gurnu pod tepih, da pravda ne bude zadovoljena, da se relativizuje istorija, da se masakri opravdaju. I na tome hvala i međunarodnoj zajednici, posebno Evropskoj uniji, koja žmuri na katastrofalno stanje svega u Srbiji, što sve dopušta vladajućoj stranci, misleći da time obezbeđuje da na ovim prostorima više ne bude ratova. Kakvo licemerstvo!

I nije Srbija izuzetak, svi štite svoje, samo je Srbija ta koja bi trebalo najviše da radi na suočavanju s prošlošću i procesuiranju ratnih zločinaca, jer je najviše zla i počinila. Ali to se izgleda neće desiti, bar ne u decenijama koje dolaze. Dokaz je odbacivanje ove optužnice za Srebrenicu, (i to najveće dosad, jedva podignute, pošto je vraćana na doradu nekoliko puta) za šta je javnost saznala samo dva dana posle 22. godišnjice genocida u Srebrenici, na čijem obeležavanju u Potočarima nije prisustvovao nijedan zvaničnik/ca Srbije.

Jedini tračak nade je izjava ministarke pravde Nele Kuburović da će se suđenje za ubistvo 1.313 civila u Kravici ipak nastaviti.

Nada je umrla. Živela nada.

Autorka je novinarka Danasa