EPA-EFE/ANDREJ CUKICNe treba nama nikakva kletva dobrog domaćina iz Malog Zvornika „da je sreće da se sve Srpkinje oblizne Vučićima“.
Ne treba nam iz prostog razloga što smo kasno postali svesni da smo svi Sorabi do jednog u zemlji Srbiji već odavno obliznuti od Vučića, a bogami i od njegovih najbližih obližnjivača napaćenog nam naroda.
Sad, naravno neko je svestan da je ozbiljno obliznut, dok nažalost mnogima tek sada, kada je reč o obližnjavanju, dolazi iz predela gluteusa do glave.
Litijum, to jest potencijalno iskopavanje istog, je samo pokazao koliko je tanka linija između patriotizma i izdaje zemlje, odnosno koliko je tanka linija između ljubavi prema rodnoj grudi i „fatiranja džepova“ stotinama hiljada evra onih kojima ništa sveto nije i koji samo retorički preko svojih medija proklamuju brigu prema narodu.
Taj isti narod se izgleda konačno dosetio da je svakim danom sve više obliznut i izašao je na ulice gotovo svih gradova Srbije, da jednom zasvagda kaže „ama dosta je bilo i dokle ćeš nas više ti Vučiću i tvoji satrapi obližnjavati“.
Tragedija se sastoji u tome što smo na pretnju trovanja zemlje Srbije konačno dobili i bezrazložna hapšenja i privođenja aktivista koji su se javno angažovali u borbi za očuvanje zdrave zemlje.
U Srbiji se ovih dana hapse svi, od onih koji su protiv Rio Tinta do boraca za ljudska prava, što samo pokazuje da je Vučićev režim doterao cara do duvara. Zastrašivanje političkih i ideoloških neprijatelja na taj način je matrica koju već decenijama unazad upražnjava naš dragi prijatelj i brat Vladimir Vladimirovič Putin.
Recept je oproban i počinje privođenjem upadom u stanove a vodi ka, u kasnijoj fazi, sudskim presudama koje impliciraju neshvatljivo duge robije. Glavna poluga ovakvoj metodologiji razračunavanja sa političkim neistomišljenicima postao je Vučiću niko drugi do baćuška Dačić kome je Rusija druga majka, a Putin takoreći ćaća u koga se kune i koga po svaku cenu treba slediti pa i u takvim metodama koje i te kako koketiraju sa fašizmom.
Trudnice, omladina, intelektualci, poljoprivrednici… svi potpadaju pod taj čerenac nemilosrdnog i brutalnog sklanjanja sa ulica i bilo kakvog javnog diskursa. Ludilo i nemoć naših vastodržaca polako dolazi do terminalne faze koja će vrlo brzo pući kao gnojavi čir koji će se razliti upravo po glavama onih koji ovu zemlju vode sa Vučićem na čelu.
Neslaganje i protest je jedino oružje koji imaju oni kojima je do normalnog i civilizovanog i zdravog života u Srbiji stalo.
Lagodno ćutanje vrlih nam pojedinaca iz redova sportista, umetnika i raznih intelektualaca daje vetar u leđa pomahnitaloj vladajućoj kliki i njihovoj dobro skockanoj aparaturi sile.
Filozofski i sociološki posmatrano istorija je pokazala da su ovakve metode represije uvek kratkog daha i da batina uvek ima dva kraja…
Hapsio – ne hapsio, kako god, vala neće kopati pa makar nas još koji put obliznio u zdrav mozak!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
