Hapšenje nije intiman čin

Milinko Bujišić Da je uputstvo o ponašanju prilikom hapšenja, koje je u pripremi, napisano ranije i da su sa njim blagovremeno upoznati svi naši građani, sigurno je da se toliki od nas ne bi obrukali pred javnošću. Gorak ukus u ustima i mrak na očima proizvode slike na kojima se mi, moćni i veliki, pokunjimo, pogurimo, kad vezani plačemo i kukamo pred kamerama i kad nas gole ili pocepane i sa lisicama na rukama i oružjem na slepoočnicama, grupno ili pojedinačno, ubacuju kao marvu u plave kombije. Posebno je ružno kad dozvolimo sebi da nas hapse na spavanju, neočešljanje, neumivene i polunage. To može da govori i o tome da mi neozbiljno shvatamo državu i njenu legitimnu, od naroda izabranu vlast i da je na neki način i potcenjuemo.
Uputstvo koje uskoro treba da bude i zvanično usvojeno plod je dugogodišnjeg rada naših istaknutih stručnjaka raznih profila i ono će biti dostupno svakom našem građaninu, odnosno, budućem zatvoreniku. Uputstvo polazi od toga da svaki građanin u svakom momentu, a po potrebi države, može biti uhapšen i priveden pravdi. Na početku uputstva naglašeno je da hapšenje nije intimna stvar i lični doživljaj ili uzbuđenje svakog od nas i da ne sme biti u tolikoj meri izlagano ruglu i poniženju svake ličnosti, svakog građanina, bez obzira da li je hapšenje namenjeno domaćoj ili stranoj upotrebi.
Posebno poglavlje u ovom dokumenti govori o državi ili, bolje reći, o njenim organima silile. Ona svuda, pa i na tom planu, mora pokazati da je to što jeste, da je jaka i da nema milosti ni prema kome, i da su joj svi građani jednaki, kako siromašni tako i bogati, kako oni koji su joj bliski tako i oni svi drugi. I da je baš zato uloga uputstva značajna i da ono mora da doprinese da svi budu zadovoljni: i uhapšeni i oni koji hapse, kao i oni što gledaju. A i ovaj posao je, kao i svaki drugi, dobar samo kad su sve strane zadovoljne i kad svi dobijaju.
Pošlo se od toga da smo mi hrabar narod, da smo ljudi sa visokim moralnim vrednostima, odnosno ljudi vedra čela i obraza čista, i da takvi moramo da ostanemo i dok smo u zatvoru i kad izađemo iz njega, kako zbog nas samih tako i zbog naših predaka i naših potomaka.
U obrazloženju potrebe za uputstvom nabrajaju se mnoge reči izgovorene kroz istoriju, pred hapšenje i pred ubijanje, koje govore o našoj nekadašnjoj hrabrosti. Pominju se hrabri ljudi koji su upozoravali izvršioce da se ne obrukaju prilikom izvršavanja presude, jer imaju kratak vrat, ili im je tanko uže, ili da priđu bliže kako ne bi upropastili metak. Pominju se i oni koji su u poslednjiim trenucima, sa osmehom na licu, uzvikivali ponosno parole kojima su tražili da živi ova ili ona partija, ili da u tim trenucima i žrtva i dželat treba dostojanstveno da odrade svoje uloge.
U uputstvu se kaže da su ovo vremena u kojima svaki građanin mora biti spreman za odlazak u zatvor i da zato u svakom momentu mora biti budan, lepo obučen, podšišan i obrijan, i da mora imati spakovan lični pribor za higijenu, kao i veliki izbor knjiga za čitanje. Poželjno je, kaže se, da svaki pojedinac, ukoliko nema vezu u policiji, što češće komunicira sa kućom ili firmom kako bi znao da li je tražen od strane službenih lica. A ako jeste tražen, najbolje je ne čekati njihov drugi dolazak, već samoinicijativno otići na zakonom određenu adresu i sačekati u redu da te pritvore.
Preporučuje se da se hapšenje i privođenje uvežba pred kamerama i da se detaljno analizira, to jest, da se vidi gde se pogrešilo i šta treba u ponašanju ispraviti kad dođe do pravog hapšenja. To nije veliki trošak, to je iznajmljivanje jednog odreda policije ili neke parapolicijske jedinice, nekoliko vozila, odgovarajuće automatsko oružje dugih cevi i nekoliko televizijskih ekipa.
Dakle, uvežbavanjem hapšenja treba postići da sam čin hapšenja smatrate delom svog posla, svog biznisa, da budete vedri i uzdignute glave, da delujete bogati i u tom trenutku kao i u svim ranijim i kasnijim vremenima, da pokažete da se niste uplašili i da imate puno poverenje u svoje poštenje i u dobre namere vlasti. Rečju, da svi budu ponosni na vas, od porodice do poslovnih partnera.
Poželjno je da se unapred prikupe svi podaci o sebi, počev od imena i prezimena, imena roditelja, datuma rođenja, zanimanja, bračnog stanja, kao i podaci o pripadnosti naciji, mafiji ili klanu i – obavezno – o imovinskom stanju stečenom po pisanim pozitivnim zakonima, a nikako po negativnim nepisanim zakonima. Sve to olakšava posao i štedi vreme svim učesnicima u postupku.