Harakiri ili kukavičje jaje: Da li je „pobeda“ Srbije protiv SAD u nadmetanju za organizaciju „Ekspo 27“ stvarna?

Neodoljiv je utisak da stručna javnost i građani Srbije ovim pričama, o megalomanskim investicijama, nisu na vreme pridavali dužnu pažnju. Sve dok, posle objave „lepih“ vesti, nadomak Surčina nisu zagrmele teške građevinske mašine a kupusišta, bašte, neke ulice i kuće smernih domaćina, nisu obeležene crvenom bojom za rušenje.

Tek posle zloslutnih najava da će se država zadužiti za novih 3,5 milijarde evra za pripremu „Ekspa 27“, glasnije se postavljaju pitanja smisla najavljenih enormnih ulaganja. Da li je Srbija, u sadašnjim neizvesnim okolnostima (rat u Ukrajini i nerešeno kosovsko pitanje), spremna da podnese teret organizovanja ove skupe i organizaciono zahtevne manifestacije.

Jer, poznato je da je organizovanje „Ekspo“ sajmova, dosad, bila privilegija bogatih zemalja. I otkud da se Srbija nađe u tom krugu?

Poznato je da su zemlje, koje su dosad organizovale ovu svetsku izložbu, poklanjale posebnu pažnju vizuelnom doživljaju i drugim efektima, koji nisu vezani za sajamske sadržaje. To pobuđuje sumnju da sajmovi „Ekspo“, u većoj meri, pripadaju svetu kapitala i glamura.

Da li je „pobeda“ Srbije protiv SAD u nadmetanju za organizaciju „Ekspa 27“ stvarna, ili se iza toga kriju i drugi razlozi, pokazaće vreme.
Sumnju da je Srbija u „zdravoj konkurenciji“ osvojila „Ekspo 27“, iritira način na koji je članica delegacije SAD ovu „pobedu“ čestitala predsedniku Vučiću.

Bilo je u tome neskrivene ironije. Oni koji sumnjaju u iskrenost ove čestitke, smatraju da je „ustupanje“ svetskog sajma – podmetanje kukavičjeg jajeta Srbiji. Navlačenje na „tanak led“. Da, kad Srbija već odbija da uvede sankcije Rusiji, izvrši ekonomsko samoubistvo, ulaganjem u neizvesni Surčinski galamatijas.

Taj manevar članica NATO može biti efikasniji od uvođenja ekonomskih sankcija Srbiji.

U svakom slučaju Vlada Srbije, povodom „pobede“ na konkursu za „Ekspo 27“, duguje građanima Srbije odgovore na pitanja: kako se to siromašna Srbija našla u krugu najbogatijih zemalja sveta i pobedila SAD? Čime je Srbija zadužila bogate, da bi je „častili“ ustupanjem organizacije Svetske izložbe? I to u vreme kad te iste zemlje ne žele da Srbiju prime u članstvo EU. I kad iste hoće da je kažnjavaju zbog ne zavođenja sankcija Rusiji.

Ovaj izraženi pesimizam podstaknut je i saznanjima da je ideja o izgradnji Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu iracionalna (u centru Beograda postoje dva veća od onog planiranog u Surčinu, kadrovska baza i rad sa mladima su zapostavljeni, fudbalski klubovi i lokalne fudbalske lige su izvan dometa interesovanja fudbalske organizacije i države…), kao i da građani Beograda ne žele da veruju medijskim nagoveštajima, da će preseljenjem sajamskih sadržaja u Surčin biti srušen Beogradski sajam.

Poznato je da je Beogradski sajam građen radi promocije Jugoslovenske proizvodne privrede u početnoj fazi njene ekspanzije, sredinom prošlog veka. Gradnja je praćena retko viđenim entuzijazmom učesnika, a ideja o budućem njegovom izgledu bila je plod projektantske imaginacije arhitektice Olge Divac (hala 1 je projektovana sa najvećim rasponom krovnih lukova u svetu, krovni nosači bili su pionirski graditeljski poduhvat – pravljeni su od prenapregnutog betona po, do tada u svetu ne primenjenoj tehnologiji inžinjera Milana Žeželja), pripremne radove na izgradnji Sajma izvodile su dobrovoljne omladinske radne brigade…

Zbog tih saznanja opravdano je pitanje smisla (i motiva) da se ruši Beogradski sajam, koji je istovremeno i istorijski znamen posvećen burnom privrednom razvoju zemlje.

Kad bi bilo kom građaninu, naučnom radniku, ekonomisti, urbanisti, građevinaru, postavili pitanje – koji bi se korisni sadržaji (umesto najavljenog širenja Beograda na vodi) mogli organizovati u postojećim objektima Beogradskog sajma, stigao bi spektar ideja i predloga kako da se taj prostor uz reku sadržajno oplemeni i iskoristiti. (Lično bih predložio da se taj prostor poveri na korišćenje turističkim organizacijama Srbije i Beograda.

Da se korišćenjem raskošne lepote dveju reka u Beogradu stvore uslovi za privlačenje bogate svetske turističke klijentele – izgradnja luksuznih hotela, pristana za morsko-rečne jahte i kruzere, marina i zimovnika za plovila, razvoj nautičkog, lovnog, ribolovnog, zdravstvenog, turizma, masovnih sportskih i kulturnih manifestacija. Jer, Beograd se još uvek bavi sirotinjskim turizom – nuđenjem kulture splavova i kiča.)

U svakom slučaju, odgovore na pitanja o „smislu“ ulaganja Srbije u „Ekspo 27“ treba očekivati kad se izvedu precizniji računi o visini ulaganja u ovu zahtevnu investiciju i kasnijim prihodima od eksploataciju izgrađenih objekata. I to, da li je u pitanju državni projekat ili će sve biti privatizovano?

Autor je diplomirani ekonomista