Upadljivo je malo zvaničnih reagovanja na političkoj sceni Srbije na konačnu presudu „kosovskoj četvorci“ u Hagu. Barem u danu kada je Žalbeno veće potvrdilo da su nekadašnji vicepremijer Nikola Šainović i generali Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić učestvovali kao bliski saradnici Slobodana Miloševića u zajedničkom zločinačkom poduhvatu nad civilima na Kosovu, nije se oglasio niko iz vladajuće SNS.
Kao ni iz opozicione DSS Vojislava Koštunice, u vreme čije vlasti su se sada osuđeni i više-manje dobrovoljno predali Tribunalu.
Jedino je Miloševićev naslednik u partiji, za koju se svi slažu da to „nisu više oni socijalisti“, Ivica Dačić, upozorio da Srbija mora da posveti mnogo više pažnje procesima u Hagu. Na konferenciji za novinare u Vladi Dačić je sa premijerske pozicije poručio da se haške presude ne tiču samo ličnih sudbina, i da mogu imati, u ovom trenutku, nepredvidive posledice po građane i državu.
Deo takozvane obaveštene javnosti u Dačićevim rečima je odmah uočio „dublju poruku“ koja glasi – Srbija će se mnogo pre kraja predstojećih pregovora sa Briselom o članstvu u EU direktno suočiti sa pitanjem i formalnog priznanja nezavisnosti Kosova. I potom, međusobnog izvinjavanja za ratna zla, koje bi potrlo sav napor političkog koncepta iz devedesetih o terorističkoj OVK i legitimnom pravu države Srbije na odbranu od terorizma. Ali, ako je tako, posledice niti su nepredvidive, niti pojačana pažnja prema Hagu nešto bitno menja, sem što bi kod desno orijentisanih birača SNS mogla da u izvesnoj meri utiče na pad rejtinga naprednjaka. Kao što nije novo ni ono što se naziva „dvostrukim aršinima“ u presudama Tribunala. I sada se glavna priča fokusirala na oprečna tumačenja koja različita sudska veća u Hagu imaju povodom pravnog termina „konkretne usmerenosti“.
Za generala Momčila Perišića, Jovicu Stanišića i Franka Simatovića „konkretna usmerenost“ koja je dovela do zločina nije utvrđena, te su oslobođeni. Međutim, za Šainovića i za ostale, kineski sudija Liu Dakun kaže da je termin „konkretna usmerenost“ nespojiv sa savremenim pravom, te su osuđeni, uz ublažavanje kazni, sem u slučaju Pavkovića.
Malo je verovatno da će se sada, kao prošle godine, otvoriti povodom takvih kontradiktornih presedana velika međunarodna rasprava, naročito ako se ima u vidu da je Tribunal sve bliži kraju svog mandata i ka pretvaranju u neku vrstu dokumentaciono-memorijalnog centra. Ipak, uprkos svim političkim analizama, teorijama zavere i svetskoj istoriji, prostu istinu je odavno rekao pokojni profesor Vojin Dimitrijević – haška pravda za ubijene, mučene, proterane i opljačkane u jugoslovenskim ratovima nije savršena, ali je bolja od nikakve.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
