Heroine iz Brusa i organski #MeToo

Ovde tražim pravdu za sebe i Mariju, i za sve žene. rekla je Snežana Bojić na poslednjem ročištu protiv Milutina Jeličića u Kruševcu.

Njene reči će sigurno ući u istoriju ženskog otpora, ženske solidarnosti i hrabrosti.

Snežana je na istom ročištu kao svedokinja, rekla da se odlučila da prijavi Jeličića onda kad je čula za Marijin slučaj, iako je prethodno nije poznavala.

Time je Snežana postala istinski izdanak onoga što #MeToo pokret treba da bude – da ohrabri druge žene sa sličnim iskustvom i poruči im da nisu same.

Tužilaštvo je odlučilo da odbaci Snežaninu, i prijave ostalih šest žena, koje su pored Marije Lukić, prijavile bivšeg predsednika opštine Brus za seksualno uznemiravanje. Njena jedina prilika da progovori o svom iskustvu bila je u svojstvu svedokinje Marije Lukić. Sada je na sudu da pokaže koliko kao društvo verujemo ženama.

Nakon što je 2017. godine  pokret #MeToo potresao Ameriku, nicali su njegovi izdanci i po drugim krajevima sveta. Makedonija je već početkom 2018. imala akciju #SegaKažuvam, dok je u Srbiji slična inicijativa izostala. Ideja pokreta je da poveže žene sa iskustvom nasilja, a  koje obično bivaju izolovane i uverene kako se to samo njima desilo.

Kada se pojavila, Marija Lukić je bila prepoznata kao vodilja domaćeg #MeToo pokreta, samoniklog i divljeg, dok se istovremeno suočavala sa osudom društva. Koliko je oklolina surova kad žena progovori, osetile još bar dve žene Brusa: bile su prinuđene da se odsele kilometrima daleko, i započnu novi život u ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti.

U međuvremenu, suđenje se odugovlači već godinu dana, a svedokinje se dodatno retraumatizuju seksističkim diskvalifikacijama advokatskog tima optuženog.

Sa druge strane, životna lekcija iz ljudskosti stigla je od Snežanine porodice. Bili su uz nju od početka i uprkos svima. Iz njihovog poverenja i neizmerne podrške crpila je snagu za borbu. Andrija, Snežanin otac, i na poslednjem ročištu bio je primer svim očevima, pokazujući da se ni on, kao ni njegova ćerka ne boje silnika.

Borba žena Brusa jeste pionirska i herojska, ali to ne znači da treba da ih u toj borbi ostavimo same. One se ne bore samo protiv jednog lokalnog moćnika, već i protiv šire zajednice, nesenziblisanih institucija koje često ne prepoznaju nasilje nad ženama. One se bore za pravo svih žena da žive i rade u miru.

Zato smo mi potrebni njima. #MeToo pokret uspeo je da pokaže da je problem seksualnog nasilja sistematski problem nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena. Ako želimo da živimo u pravednijem društvu, potrebna je solidarnost i zajednička borba sa ženama.

Potrebno je da budemo hrabri kao Marija kada je prijavila nadređenog. Da budemo hrabri kao što su bile Danijela i Snežana, kada su joj se pridružile. Hrabri kao Andrija, koji je bezuslovno uz svoju ćerku. Danas se nastavlja suđenje i mi svi treba da stanemo uz Heroine iz Brusa, a protiv svakog nasilja nad ženama.

Slučaj koje su one iznele na svetlost dana je prekretnica u poimanju ogromnog problema u Srbiji, a mi smo saučesnnici u tom procesu. Na jednoj ili na drugoj strani.