Hiljade anonimnih za Belog

Budući da su se selebriti – poznate ličnosti iz kulturnog, društvenog i akademskog života, apelima i proglasima svrstale u ovoj kampanji za Jankovića ili za Vučića, mislim da i mi anonimni, nebitni i nepoznati, ne smemo da ostanemo bez svog proglasa.

Naša anonimna, nebitna i nepoznata imena omogućiće Belom – kandidatu koga podržavamo i u koga verujemo – da u kampanji parira i Vučiću i Jankoviću. Potez na potez, proglas na proglas, s tim što mi moramo jako da pokažemo da smo koliko smo brojni i anonimni.

Mi smo oni nebitni građani koji se školuju u ovoj zemlji, noseći ili ne noseći školske uniforme, zapošljavaju se, ili su bez posla, uzimaju kredite, grade kuće, kupuju stanove, žene se i udaju, plaćaju porez, služe vojni rok ili idu u rat, rađaju decu, školuju decu, leče se, i ukrug. Da, i ponekad glasaju, u dubini svoje anonimnosti. Nebitno i prate izbornu kampanju, komentarišu je usmeno ili na internetu, kupuju novine, gledaju televiziju, i ponekad ponešto zaključe o politici.

Doduše, u pojedinim opozicionim štabovima se smatra da mi anonimni samo umemo da uđemo u autobus i da odemo organizovano na miting vlasti. Ipak, dok mi anonimni, nebitni, nepoznati, koji se uglavnom i najčešće vozimo autobusom i kad ne idemo na miting vlasti, ne odlučimo da glasamo protiv iste, opozicija koliko god bila selebriti ne može da pobedi.

A zašto baš da svoju podršku damo Belom? Pošto je jedini selebriti koji se dovodi u vezu s njim zaverenik CIA Srđa Popović, Beli ne može mnogo da bira – mora da prihvati i nas, takvi kakvi smo. To je već sasvim dovoljan razlog, a osim toga tu je i upražnjen politički prostor – na spotovima Belog zvrje prazne livade – pravo mesto da stanemo mi anonimni i nebitni i da mašemo belim barjacima i kličemo „Samo jako“ i „Bez sikiracije“… E, a kad Beli postane predsednik, možda je lista prvih deset anonimusa buduća lista prvih deset novoimenovanih diplomata sa kvote Belog koju mora da potvrdi Vlada Srbije. Zato, da potpisujemo što pre, anonimusi za Belog.