Hiljadu zašto – Vučić

Prošle nedelje neustavni vladalac Srbije nastavio je svoj beskonačni niz laži i prevara u vidu zamene teza.

Hvali se „šef“ državnih razbojnika da će građanima Srbije, po njemu jedne od najrazvijenijih zemalja Evrope, od Nove godine povećati plate za tri a penzije za više od pet procenata.

Kao da je državna kasa njegovo vlasništvo.

Kao da on plaća nas a ne mi njega i njegovu bulumentu pljačkaša.

Svaki normalan čovek, a to je više od dve trećine građana Srbije koji ne glasaju za „Šefa“ državnih razbojnika i njegove satelite, po hiljadu puta dnevno postavlja sebi pitanje: Zašto?

Zašto smo posle Miloševića ponovo dozvolili da o sudbini građana države Srbije odlučuje jedan jedini čovek?

Zašto smo pristali da o sudbini društva odlučuju najgori među nama?

Zašto bez pobune trpimo i nemo pratimo sopstveno propadanje?

Čime nas je to opčinio čovek koji nije iz političke niti građanske već iz stadionske, odnosno huliganske priče?

Zar time što je srušio čitav jedan gradski kvart Savamalu da bi na tom mestu gradio privatne „kule od karata“ zvane Beograd na vodi?

Zar otimanjem između 10 i 20 hiljada pa onda povećanjem od 200 do 300 dinara ionako bednih penzija?

Time što navodno čuva davno izgubljeno Kosovo?

Nekontrolisano povećava poreze, kažnjava za sve i svašta, intervjuiše samoga sebe, hapsi, tuži i presuđuje a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora odnosno božanstva.

Zašto već devetu godinu trpimo na vlasti to prenapućeno lice, sa izrazom uneređenog dečaka, u kome zjapi beskrajna praznina duha.

Taj zapovednički ton kad se obraća svojima kao da grdi decu.

On i njegova bratija poistovetili su sebe sa državom, ne shvatajući da je ta njihova pomama za vlašću koja im donosi bogatstvo – plitka i kratkotrajna sreća iz koje put vodi pravo u katastrofu.

Zašto nikako ne shvatimo da se iza njegovog svakodnevnog blebetanja o nekakvom istorijskom napretku Srbije, krije pljačka društva i države okeanskih razmera a s druge strane, svakodnevna borba nas građana za goli opstanak u životu?

Najbolja ilustracija da nema govora o bilo kakvom napretku Srbije jeste voz na pruzi Beograd – Niš.

Brže se do Niša putovalo pre 120 godina nego danas.

Prihvatanjem da živimo sa njegovim lažima u društvu bez vlade i parlamenta, bez sudova i pravnog sistema, postajemo akteri sopstvenog propadanja.

Neverovatno je to odsustvo pobune. I još neverovatnije koliko se mi uopšte malo bavimo mogućnostima da to društveno propadanje zaustavimo.

Čak i tzv. opozicione stranke samo opisuju stanje haosa u kome živimo.

A stvar je u tome da se nešto uradi ne bi li se to stanje promenilo ili makar zaustavilo.

To što tzv. opozicionari osim verbalnih osuda ništa ne preduzimaju za spas države i društva, može značiti samo jedno: „Služba“ je u Srbiji napravila do sada nepoznat slučaj u političkoj istoriji čovečanstva, a to je jedinstvo vlasti i opozicije.

Očigledno je u pitanju srpska „igra prestola“.

Čeka se da nezadovoljstvo preraste u revolt građana koji bi zbrisao nakaradnu vlast, da bi se na njihovo mesto ustoličila tzv. opozicija.

„Služba“ naime traži način kako da izvede reprizu smene od 5. oktobra 2000.

Da Vučić ode sa vlasti ali da sistem ostane isti.

Ta nereformisana komunistička UDBA, pod plaštom politike, stvorila je u Srbiji „naciju u naciji“, privilegovanu vlastodržačku elitu, za koju osim njihove lopovske kaste, drugi narod ne postoji ili su građani drugog reda.

Ako takva „Služba“ preživi pad Vučića, kao što preživela Miloševićev, Srbija sigurno preživeti neće.

I još samo javno upozorenje pripadnicima vojske i policije.

Ne generalima i oficirima koje je kao i ministarske poltrone Vulina i Stefanovića, postavio „šef“ državnih razbojnika, već uniformisanim i civilnim licima koji su ovog proleća prebijali građane na mirnim protestima širom Srbije.

Gospodo, vas kao i vaše šefove i ministre, plaćaju građani Srbije a ne vlast.

Vaša je obaveza da štitite one koji vas plaćaju a ne mafiju na vlasti koja vas kao i građane vara i eksploatiše.

Ako „Šef“ državnih razbojnika dobije još jednu šansu da organizuje izbore, spasa nam nema.

Svi ćemo postati robovi njegove mafijaške vlasti.

Autor je urednik Sportske galaksije