Hipodrom: Poslednji derbi?

Hipodrom je jedan od deset najstarijih aktivnih sportskih objekata na svetu i na današnjem mestu je zvanično otvoren 1914, na dan sarajevskog atentata. Kralj Aleksandar Karađorđević mu kasnije ustupa državno zemljište na 75 godina „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice“. Posle II svetskog rata hipodrom je nacionalizovan, a 1988. godine tih 23 hektara zemljišta, grad Beograd mu daje u zakup na 30 godina (ovaj ugovor, dakle, ističe 2018!).

Godine 2002. Agencija za privatizaciju, raspisuje konkurs za prodaju ovog društvenog preduzeća. Na čelu Centra za privatizaciju (a kasnije Centra za tendere) u tom trenutku se nalazi sadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali. Potencijalni kupci su odustajali čim bi shvatili da mogu da kupe firmu, ali ne i zemljište na kome se nalazi. Hipodrom 2006. odlazi u stečaj, a 2008. ga Grad preuzima i on postaje javno preduzeće koje se finansira iz budžeta Grada.

Danas je Hipodrom u ozbiljnim problemima. Za pet godina promenilo se pet direktora, a trenutno ima čitava dva zaposlena. Staje su prazne jer vlasnici ergela odlaze zbog loših uslova. Ugrožava ga i nelegalna gradnja na njegovom zemljištu i divlji priključci na instalacije. Gradski menadžer Vesić je u martu izjavio: „To preduzeće pravi velike gubitke i pitanje je da li mu je uopšte tu mesto“.

Pošto volimo da se ugledamo na „svet“ – svuda u „svetu“ hipodrome subvencioniše država. I pored toga, konjički sport je i te kako isplativ, mahom zbog klađenja (u Velikoj Britaniji ovo je treća najprofitabilnija industrija). Dakle, nije moralo ovako.

Nekada je, na primer, bilo i do trideset trkačkih dana u sezoni, a ove godine jedva dva – 11. juna i 16. jula (ulaz je besplatan). Tada će se održati tradicionalne trke „Srpski galopski derbi“, i to zahvaljujući angažovanju vlasnika konja i entuzijasta. Oni su okupljeni u inicijativi „Hipodrom u srcu Beograda“, a u maju je pokrenuta i peticija za podršku opstanku hipodroma koja trenutno ima više od 7.000 potpisnika.

Da li hipodrom treba da ostane na ovom mestu ili ne, svakako treba da bude predmet javne rasprave, uz važno pitanje o alternativnoj lokaciji. Takođe, nisu nam poznati ni argumenti za njegovo izmeštanje. Da li je to samo profit od prodaje vrednog zemljišta ili i organizacija saobraćaja (novi most je deo Unutrašnjeg magistralnog poluprstena) ? Hipodrom je već ugrožen izgradnjom obilaznica za Most na Adi, pa se stiče utisak da je izmeštanje odavno pripremano.

U maju ove godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je Urbanističko-arhitektonski konkurs za šire područje Hipodroma koji nas razuverava od priča o izmeštanju. Naime, on predlaže ostanak na ovoj lokaciji – uz obnovu i unapređenje. Sve je to bazirano na postojećim planskim dokumentima. Ono što nam ovaj konkurs ne govori (a to mu nije ni posao) je kako će se cela stvar finansirati i ko će biti novi vlasnik.

Imajući u vidu sudbinu arhitektonskih nadmetanja u ovom gradu, možda ga ni ne treba uzeti za ozbiljno. Setimo se konkursa za Slaviju, Beton halu, Luku Beograd, Centra za promociju nauke – svih tih lepih rešenja, izložbi i nagrada… Nama ne nedostaje ideje o oblikovanju prostora; nama nedostaje dobrog upravljanja.