Hirurg koji je svima davao

Bio si svetionik, u magli bolesnih i izgubljenih duša.

Vraćao si sreću, radost i smeh u mnoge domove.

Nisi se čuvao. Više si mislio na druge.

Kako odbiti nekoga a mogu mu pomoći.

Potrošio si se. Kao što more troši stene.

Potrošio si srce, snagu, dušu, telo.

Kao što kaže Đole – Naši životi su u onoj crti između godina rođenja i smrti.

I tvoj život ceo nalazi se u toj crti.

U njoj je sav tvoj znoj proliven.

U njoj je tvoja mirnoća ruku.

Udaranje srca koje odjekuje salom.

Sati i sati rada ruku. Nikad umornih.

Uvek spremnih da pomognu nekom drugom.

Stajali su doktori i njihove ekipe ispred snimaka posle Zoranovih operacija. To su bile više slike. Slike najvećih svetskih majstora.

Pretvarao si zanat u umetnost.

Varao smrt, sa životom.

Nije te volela od prvog trenutka, kad si je pobedio.

Svaka tvoja pobeda nad smrću, slavila je pobedu života.

Nije mogla ništa onima koje si operisao. Znala je da si to učinio velemajstorski.

I onda je krenula na tebe. Da ti se osveti. Ta kurva uvek ide na najbolje.

I teško bolestan imao si snage da saslušaš tuđe nevolje i da im pomogneš savetima.

Bio si hrabar čovek.

U tvojim pobedama osmeha nad suzom, topline nad hladnoćom, života nad smrću, leži najviše i najlepše do čega se jedan doktor može dovinuti.

Pogotovo onaj koji celog svog veka daje.

Imao si, Zorane, nadu. Svi mi koji smo te voleli, imali smo veliku nadu.

Ako ima Boga, otvoriće ti vrata. Ona vrata, koja se otvaraju samo najvećima.

Da mir nađe duša tvoja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.