Histerije organizma

Već mesecima ako ne i godinama preko svojih đubretarskih „organa“ svakodnevno nas zapahnjuje izjavama ruskog predsednika Putina (u poslednje vreme čak i američkog predsednika Trampa!) sa providnom pozadinom: sva moguća podrška, rakete, tenkovi, avioni, idemo, stižemo, oslobađamo, sređujemo, jebaćemo im majku majčinu… Nijedan od ozbiljnijih medija ne zna za takve izjave. Valjda bi ih ponekad preneo?

Eto kako se sloboda informisanja shvaćena od domaćih čobana kao pravo svakog kretena, smutljivca i lažljivca da nesmetano balega preobražava u put u propast društva i naroda. Voleo bih da Vučićević, Mitrović i ostali pokažu makar jedan email dobijen iz Kremlja ili Bele kuće ili da emituju snimak telefonske izjave koju su dobili od Putina odn. Trampa kao dokaz da su im ovi državnici dali određene bombastične izjave.

Naravno, niti jedan niti drugi nikada nisu davali nikakve ekskluzivne izjave za Informer, Pink i ostale prosto zato što ih takva sitna boranija ne interesuje i kada bi oni svakom šrafcigerskom listu i televiziji na svetu davali izjave oni ne bi stizali ništa drugo da urade, pametno ili glupo.

Kupujem na kiosku i posmatram ljude ispred mene koji uzimaju u ruke pomenuto đubre. Telesno-psihološki profil: muškarci i žene srednjih godina, zarozani, aljkavo odeveni, preumornih lica (osobito žene), često čak i prljavi, sirotinja, verovatno nezaposleni, penzioneri i ostali socijalni slučajevi. Ali za Informer im se nađe po koja banka u džepu. Uostalom, svaki frizerski salon obavezno drži: Informer, Kurir, Alo, Večernje novosti, izuzetno Politiku ali nijedan ne nudi mušterijama koje čekaju Danas. Isto važi i za kafiće i kafane, bircuze i ostale rupčage. Na moje iznenađenje primetim skoro pripadnike žandarmerije (specijalne snage) kako kupuju primerke pomenute literature. Dakle, takvom političkom pornografijom se oni zapajaju i odatle crpu svoje orijentire o međunarodnoj politici i situaciji kod nas, u svetu a i šire.

Gotovo sve što se objavljuje po „žutaćima“ je ili nepotpisano ili kolektivno potpisano od redakcije. Dakle, svesni su toga da rade nešto što je nečasno i kažnjivo. Još postoji krivično delo „pronošenje neistinitih i alarmantnih vesti sa ciljem unošenja panike“. Histerije. Jer kako na stanovnike juga deluju učestale najave da „samo što nisu krenuli na vas“? To je unošenje straha i pometnje, pripremanje duhova za bežaniju, za masovno iseljavanje, za novi Knin. A da ne pričamo o šovinizmu i mržnji koju svakodnevno šire što je takođe još uvek delikt uprkos svoj slobodi štampe i naravno da treba i da ostane.

Samo se nadam se da neko u nekoj nevladinoj organizaciji prilježno iseca iz tabloida sve ono đubre koje se zove „redakcijski tekstovi“ za jednu buduću kolosalnu optužnicu protiv duhovno-propagandnog zajedničkog zločinačkog poduhvata. Posle Petog oktobra nije se sudilo niti jednom ratnohuškačkom novinaru zbog onoga što su uradili pod Miloševićem. Sve im je oprošteno. To je bilo iz osnova pogrešno. Nadam se da će današnje trovače u doglednoj budućnosti neka nova vlast umeti da kazni kako zaslužuju. Danas ne vredi podnositi krivične prijave jer ih sudovi ili odbacuju ili ignorišu. Tužioci ne reaguju sami iako bi morali. (Valjda i tužioci povremeno zastanu ispred trafika makar da kupe pepermint bombone da osveže dah? Pa im pogled odluta na šljašteće naslove?) Tužioci bi morali da se sete da postoji i krivično delo „propuštanje postupanja po zakonu“. Nadam se da će i njima jednog dana neko isporučiti na naplatu sadašnje grehe.

Ali „riba smrdi od glave“ poznata je narodna mudrolija, mada narod i nije baš uvek i baš toliko mudar kako nas je učila onomad učiteljica u osnovnoj. Sav ovaj haos nastao je prema rečima velikog francuskog i svetskog pisca Luja Ferdinana Selina „zato što se ontološko središte čoveka i čovečanstva u demokratiji premestilo u anus“. Zato što su država i društvo prepušteni stihiji „liberalnog“ tržišta (čak i u kulturi, informisanju), što je rukovođenje prepušteno hirovima, ćefovima i inatu bezoblične mase koja se povodi za svojim nagonima, strastima, rečju: stomaku i guzici.

Od ovolikog zazivanja Satane on će na kraju morati da dođe po svoje. Ako se desi najgore odn. „sirijski scenario“ možemo lako pretpostaviti ko će ovde postati Asad (sa podrškom Rusije), ko će postati „demokratska opozicija“ (sa podrškom Amerike) i ko će postati vrhovni muftija Kalifata u Novom Pazaru. A zna se da je za komšije najveća slast da osluškuju svađu tamo preko, da kroz zavese virkaju kako se oni tamo čupaju za kosu i pesniče. Da seire, uživancija božja – jer tako ti lakše padnu sopstvene domaće brige. Uostalom, zaslužili su, neka im je, zaigrala mečka…

Rečju, drugovi i drugarice (što rek’o nekadašnji naš najvoljeniji sin) nama je potreban prosvećeni apsolutizam a ne demokratija. Makar na izvesno vreme, da se izvučemo iz sosa. Ali ko će biti taj Prosvećeni Apsolutista? Zar Vrhovni Histeričar? O Isuse, ne, samo to ne!

Autor je književnik i istoričar