Narodu hleba i igara: Zašto Nacionalni stadion treba nazvati po Vučiću? 1Foto: Promo

Sećate se kako su se naši fudbaleri svojevremeno žalili na himnu Hej Sloveni koju su po protokolu morali da slušaju pre utakmice, a koja ih nije dovoljno inspirisala i motivisala, te su navodno stoga pružali često loše igre i imali loše rezultate.

Istovremeno, pomenuta himna nije smetala odbojkašima, vaterpolistima, košarkašima, ali… ko za njih mari.

Naša nacija najviše voli fudbal! Žalili su se fudbaleri i da igraju za državu koja ne postoji (SP 2006. jeste tako je i bilo) i na još koješta. Sve im je obezbeđeno: novi dresovi, novo ime (orlovi… kako to opasno zvuči), nova himna, država koja…postoji…to je jedino izvesno.

Ipak, opet stvari ne idu kako bismo svi hteli i kako naši fudbaleri zaslužuju, tj. kako nas ubeđuju da zaslužuju. Stadion! Mora da je to! Jeste videli kako lepo igraju u gostima na njihovim velelepnim stadionima? Niste? Pa, dobro…E, ali to je zato što ti stadioni nisu tako lepi kao što će biti ovaj naš. A, biće, kažu (kaže) najlepši u Evropi!

Tada će naši da zaigraju kako samo oni znaju i umeju (ili znaju da umeju?).

Biće mali problem gostovanja, na manje lepim stadionima, ali tu šta se izvuče…. Na našem ćemo da pobeđujemo! Još na stadionu koji ima epitet nacionalni – biće to nacionalne pobede! A biće lep… Sigurno!

Štaviše, mora biti do najsitnijeg detalja izgrađen lepo – zar ste zaboravili da naši zbog kojekavih kazni često igraju bez prisustva publike?

Narodu hleba i igara: Zašto Nacionalni stadion treba nazvati po Vučiću? 2
Žarko Milojčević Foto: Privatna arhiva

Svaki nedostatak će biti vidljiv i neće moći da se kamuflira publikom, koje i inače nema u poslednje vreme mnogo na utakmicama reprezentacije.

Nego, rečeno je i da Nacionalni stadion (vrlo moguće da je ovo samo radni naziv…) neće služiti samo za sportska dešavanja.

Namerava li neko na njemu da prima štafetu? Hoće li on služiti svrhama kojima su služili neki stadioni u Južnoj Americi ili Africi? Smotre? Mitinzi? Ne… Ne budimo pesimistični!

Jednom su naši rukovodioci rekli da je na pregovorima oko gasa ušteđen jedan stadion. Lako bi se svako dosetio kako da se uštedi još jedan, ali ne…

Stadion je naša nasušna potreba. Možda baš takva i bude ukoliko nam dolaze sušne godine, a po svemu sudeći, pre 2027. godine sve će biti takve. I nemojte sad sa pričama o lekovima i bolnicama, ili da stadion treba graditi SMS porukama.

Ne potcenjujte našeg ekonomskog (sada već malo vremešnog) tigra. Ima para za stadion. Zar je bitno odakle?! Taj stadion će biti lek. Bar za neke.

A red je da, ako već živimo po principu „hleba i igara“, te igre budu izmeštene iz Skupštine. Suvišne su, čak maliciozne, priče o pranju novca u blatu gradilišta.

Novac se pere i u vodi, a to se sve manje pominje.

I na kraju, dozvolite da budem ličan. Moja malenkost bez trunke ironije smatra da bi taj stadion iz mnogo, ali baš mnogo razloga trebalo da se zove po aktuelnom nam predsedniku!

Zašto? Razmislite, razumemo se!

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari