Hleba, igara i edukacije

Nacionalna pamet, baš kao i svest blaženo dremaju ili su se povukli duboko u ilegalu. Čak se i Dolovac Zagorki čini da ne postoji nacionalna pamet. A ovoj se teti hronično ne čini ništa, i to ništa ju je i preporučilo za napredovanje. Već 12 godina ne tuži nikoga – kako je onda ne dati za netuženje još šest godina….

Državni kriminal, odnosno državna mafija aplaudira! Kada je očigledno da SANU i druge institucije od nacionalnog značaja ne postoje, postoji li državna mafija? Ili tačnije država mafija? I ko je onda „capo di tutti capi“? Znamo, ili nam je potrebno tumačenje Krla i kompanije sa Pinka?

Znate li bilo koje drugo ime nego Broj nula?

Upravo Srbijom kruži cirkularni SMS iz zemunskog sedišta čija je ideja da se krene u „odlučni boj za očuvanje lika i dela nikada grešnog Predsednika“ (doživotnog?). Ako može postati maršal može, ako ga se neko seti, seti (predlog bez razmišljanja dajem Opštinskim odborima SNS-a na razmatranje i usvajanje)…

Zaista je mučno pisati o čoveku o čijim se svakodnevnim igrokazima ne izjašnjavaju nadležne stručne institucije, a one pravne – nećete verovati – ćute! Možete li verovati da Dolovac Zagorka ćuti?

Od organa reda i mira, jedino se oglasila predsednica REM-a! Ništa čudno. Odavno se ovde mir i red zavode na Pinku ili Hepiju, pa je potrebno da koju o tome kaže i neformalni šef Pinka i svih nacionalnih medija koji obožavaju predsednika (drugih doduše ni nema).

Gospođa Zekić nalazi da je permanentno pojavljivanje telesa bez glava edukativno, bez obzira što je to uvredljivo za rodbinu žrtava i što je nama, običnom narodu – da ne kažem plebsu, to stalno prikazivanje obezglavljenih telesa odvratno. Pre skoro 2000 godina rimski pesnik Iuvenal uskliknuo je „panem et circenses“ tako glasno, da dan danas pesnici Zekić i Vulin i dalje terciraju „hleba i igara“.

Džaba nadležni opominju da prikazivanjem slika iz istrage ministar Vulin čini krivično delo, za koje nema opravdanja čak ni kod tetke iz Kanade, džaba…

Kako narečena Dolovac Zagorka ima bolest spavanja logično je da njen posao preuzme Vučićević J. Dragan, kralj tabloida i pasionirani sakupljač laži koje vikom i ničim izazavanim besom, proglašava za istine od opšteg značaja.

Tako ovih dana Službeni glasnik Republike Srbije koje se zove već godinama Informer, piše: „Mama, koljemo ti sina“, sa sve propratnom fotografijomI Eto Zakona u Hit tvitu – to je one emisija koja ide pre Zadruge! Isti scenario Hit tvita i Zadruge? Ne znam, pitajte Sarapu Predraga, ta on ionako hronično sve zna!

Krlo i Izbezumljeni J. Vučićević imaju i opravdanje profesorice Olivere Zekić. Njoj ova bolesna lakrdija sa prikazivanjem odsečenih glava deluju „edukativno“.

Još pre nešto više od stotinak godina odsečene glave bile su metode uterivanja straha: evo vam primer Ćele Kule ili grba Kikinde iz doba Marije Terezije na kojemu je sablja sa probodenom turskom glavom!

Ćele Kula je svrstana u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, pre svega zbog dokumentovane brutalnosti Huršid Paše i turske vlasti tada.

Danas je odsecanje glava, smatraju Zekić Profesor Olivera i Vulin Tetkin Aleksandar edukativno i potrebno je ovom neprosvećenom narodu u Zadruzi! Pardon u Hit tvitu!

Za novi atentat na Broja nulu koji su rečima „Vučiću, pederu“ inicirali navijači Partizana stiže osveta.

Na stranu što se vlast kune da „heteroseksualci“ kao ni „pederi“ nisu uvredljivi izrazi. Evo pitajte profesoricu Zekić… Ili Krla, koji cokće na Pinku kada god se pomene da su homoseksualci uvreda. Ovde su navijači Partizana otišli predaleko…

Nema Belivuka da ih urazumi (verovatno „jede ćevape“ kako stalno fantazira Broj nula), pa se posla prihvatili opštinski odbori Stranke Nepostojeće Superiornosti.

Stoga uputstvo članovima da ohrabre predsednika da izdrži „napade iz raznih centara moći“, da podsete da njemu „predaja nije opcija“ i da mora pobediti „zbog bolje budućnosti svih nas“.

Uz sve bedastoće, kojima inače obiluje ovaj blasfemični dokument koji baš odgovara misaonom toku SNS (ma šta to značilo), ovaj da mora opet pobediti zbog „svih nas“ najtragičniji je.

Jer podgreva bolest od koje država Srbija oduvek boluje: vera u magičnog pojedinca.

Nije nam dovoljan nauk bio Slobodan Milošević – koji je za Nulu inače bio plus sto. I dalje je srpski usud pojava mesije kome se valja prepustiti, a on će sve probleme rešiti.

Iz meni još nedovoljno jasnih razloga ovog puta je dodeljena uloga i „domaćeg izdajnika“ i to nikome drugom do Nebojši iz Beograda.

Džaba se ministar Stefanović ponadao da je odustajanjem od komandovanja Beogradom sebi kupio slobodu. Nema njemu budućnosti čim su tabloidi tako rešili. A oni nikada ne rešavaju a da prethodno ne pitaju „tamo gde treba“.

„Mogu da me ubiju, ali ništa više neće moći da promene“ – cvileo je Broj nula. Ne u Đinđićevom smislu reči, naravno. Nego u smislu da će ovako ustrojena država nužno nastaviti da bude mafija, „ništa više neće moći da se promeni“. Nijedan živi stvor nije stabilan na jednoj nozi. Tako Broj Nula ili bilo koji drugi „capo di tutti capi“ nužno moraju tražiti „drugu nogu“ a to će uvek biti mafija!

Eto kako banalni i svakodnevni igrokaz može biti obogaćen, ako scenario ima ko da čita. Saznali smo tako, da se projekat državne mafije nastavlja, te da je Stefanović Nebojša ustvari najbolji prijatelj Dragana Đilasa.

„Pojedinci u SNS me mrze, ali ovo je previše“ – kuka Nebojša iz Beograda, bez uspeha… Eto saznasmo i da u Stranci Nepostojeće Superiornosti, ne stanuje samo ljubav i da se ni približno ne vole toliko, koliko bi to „želeo“ Broj Nula. U SNS se mrze, naslućivali smo a sada nam to potvrđuje i „kriminalac“ iz SNS-a! Dakle, počeli su da se urušavaju.

Opisani događaj je organizovan po pravilu „muve u tegli“. Još da se opozicija najzad opameti i stane u jedan red… I dalje mislim da slaba opozicija želi da nađe oporavdanje da ostane slaba (ali „moralno čista“), pre nego da postane jaka… Trijumfalno paradiranje po Novoj i N1, baš kao ni bilo koja emisija Olje Bećković neće biti dovoljno…

Samo u jedan red, opozicijo, slušajte malo i glas naroda koji valja da glasa za vas, a ne samo glas aparatčika koje cenite.

Ako priznamo da smo bili u zabludi, samo priznajemo da smo sada pametniji nego ranije. Zablude poriču samo budale, opozicijo.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i član Ujedinjenih protiv kovida