Čuveni američki reditelj Martin Skorseze davno je izjavio kako uživa da proučava antičku istoriju i gleda kako se imperije uzdižu i padaju, sejući seme sopstvenog uništenja. Da ga kojim slučajem put nanese u Srbiju, nesumljivo bi dobio inspiraciju za svoju novu (psiho) dramu.
Da u Nemanjinoj 11 već mesecima nije mirno more, nije teško zaključiti. Vratimo se samo par nedelja unazad i pretećih naslova objavljenih u svim medijima da se sprema tektonski udar na političkoj sceni – smena pojedinih ministara i dolazak novih. Kao i par puta do sada, do pomenutih izmena nije došlo. Miš se rodio i ovaj put, označavajući da poruke prenesene medijima nisu bile upućene javnosti, koliko samim “neposlušnim“ ministrima i ministarkama. Bila je to samo reakcija onog čije se ime ne spominje na naznaku semena sopstvenog uništenja, ali i poruka neposlušnima da smanje s međusobnim sukobima. O velikim sukobima u Vladi svedoči i nedavni spor u javnosti između premijerke Ane Brnabić i ministarke Zorane Mihajlović oko štrajka taksista koji su danima maltretirali građane blokadama u samom centru Beograda.
Podsetimo, prethodno je Brnabić istakla da kompanija CarGo ne krši zakon, već pronalazi rupe u njemu, što se tumačilo kao da se svrstala na stranu ove kompanije. To je bio povod za reakciju ministarke Mihajlović koja je naglasila da u zakonu nema rupa i da kompanija Car Go radi nelegalno. Ovo nije prva trzavica između pomenutih akterki. Između ministarke Mihajlović i narodnog poslanika Vladimira Đukanovića takođe su upućene otrovne strele. Prvo je Đukanović najavio zamrzavanje stranačkih aktivnosti dok se stranka ne očisti od lopova i neradnika, a kasnije je na svom tviter nalogu objavio intervju Mihajlovićke uz veoma dvosmislene poruke.
Skupština Grada poprište je još jednog sukoba između ni manje niti više nego zamenika gradonačelnika Vesić Gorana i gradskog urbaniste Marka Stojičiča. Detalj koji je Vesiću pokvario sreću u pokušaju da opravda sumanuto izmeštanje Starog savskog mosta u park na Ušću, bila je Vesićeva izjava da su građani već glasali da se Stari savski most premesti, dok je Stojičić najavio da će anketa o novoj poziciji, ali i sudbini mosta tek biti raspisana, što je protekle nedelje urađeno. Tako to izgleda kad našu zemlju doživljavaju kao svoju privatnu prćiju nad kojom su poput kakve hobotnice pustili svoje pipke. Prema ljudima, zemlji, gradovima, selima, preduzećima, rekama, spomenicima odnose se kao prema plenu i oko njega se svađaju, dok više od stotinu građana svakoga dana napušta zemlju bežeći iz zagrljaja te neželjene hobotnice koja je svuda pružila svoje pipke i zarobila nas. No, čini se da je taj neželjeni stisak počeo da slabi. Prisetimo se izjave predsednika date samo par nedelja nakon što su započeli protesti prošle godine. Tad je izjavio da neće nijedan zahtev ispuniti pa makar nas došlo i pet miliona. Time je kumovao imenu protesta koji traje već deset meseci, a nije prošlo mnogo kako se članovi vladajuće stranke upiru da pokažu kako žele da dogovaraju i pregovaraju o izbornim uslovima. Kako i strani zvaničnici sve manje mogu da žmure pred činjenicom da je ovde demokratija odavno zaspala, a da je diktatorska hobotnica pustila pipke nad svakom sferom društva, tako sve više isplivavaju sukobi, laži, čarke, nedoslednosti, podmetačine, obmane pa i otvorena netrpeljivost između onih na vlasti. Iako bi rekli Starkovi iz Igara prestola „Dolazi zima“, utisak je da svakim danom postaje sve toplije. Kao da se sprema hobotnica, i to na žaru. Možda baš u Skorsezeovoj rediteljskoj kuhinji.
Autorka je članica Predsedništva Stranke slobode i pravde
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.