Hoćemo sporazum sa Kosovom 1Milojko Pantić Foto: Miroslav Dragojević

Gledam ovih dana na opštenarodnom buntu ispred Narodne skupštine u Beogradu, opskurnog dosadašnjeg poslanika Srđana Noga, bivšeg člana i jednog od osnivača nacionalističkog pokreta Dveri kako pokušava da samog sebe nametne kao nekakvog narodnog tribuna.

Pri tom nudi besmislenu ideju da svi političari na funkcijama potpišu i sudski overe nekakvu izjavu o namerama, kao da u Srbiji ne postoji, pravno obavezujuća institucija zakletve, koje se niko ne drži jer je pravosuđe uništeno.

Domaćinska Srbija zasnovana na pravoslavlju i bratstvu sa Rusijom – to je Nogov ideal države.

Svaki put kada su on i ostale desničarske grupice zajedno sa Vučićevom pretorijanskom gardom tzv. navijačima, davali nasilnički, bolje reći provokatorski ton demonstracijama, stradali su mirni građani u protestu.

To se najbolje videlo kada su građanski orijentisani demonstranti trećeg dana izveli akciju: Sedi, ne nasedaj.

Nacionalisti ne kriju da ne žele promenu sistema, već zamenu vlasti.

A i zašto bi menjali politički sistem, kad su evo već trideset godina od raspada bivše velike države, na vlasti bez obzira što su uništili sve državne institucije, krađom i korupcijom opustošili zemlju i društvo pocepali na froncle.

Mnogi naivni mladi ljudi ih podržavaju, misleći da je to patriotizam kad Vučić ne trepnuvši slaže da će Srbija imati najveći rast društvenog proizvoda u Evropi ili kad za uništeno srpsko zdravstvo trabunja da je jače od nemačkog.

Tridesetogodišnja indoktrinacija i opsednutost nacijom i njenom navodnom blistavom prošlošću razbuktava kod mladih ljudi nacionalističke i šovinističke strasti i što su one jače to je vlastima bolje.

Još je Slobodan Milošević uz pomoć samoproglašenog „oca“ nacije Dobrice Ćosića, donoseći prvi poslekomunistički Ustav govorio: Prvo da rešimo naše nacionalno pitanje pa onda ćemo uvesti demokratiju.

Prošlo je eto trideset godina, a nacionalisti na vlasti još nisu rešili to, kako kažu, ključno pitanje. Bezakonje i drskost, to je suština svake nacionalističke vlasti.

I tako nas već decenijama drže u opsadnom ili vanrednom stanju i ne pada im napamet da uvedu demokratiju, ljudska prava i slobodu štampe.

U tom smislu svakoj nacionalističkoj paroli „nema predaje Kosova“, odgovor građanske Srbije mora biti: Hoćemo sporazum sa Kosovom.

Isto se dogodilo i u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama.

Čak i slovenačka vlast, dan danas poziva na odbranu od navodnog jugoslovenskog komunizma.

Sve je to lažnim patriotama otvorilo neograničen prostor za krađu, korupciju i učvršćivanje vlasti. Kad nema spoljne opasnosti izmišljaju se unutrašnji neprijatelji države i naroda.

Rat u bivšoj državi nije vođen zbog navodnog ugroženog srpstva, hrvatstva, bošnjaštva, nego da bi nacionalističke elite u tim republikama sačuvale vlast.

I danas su u većini novostvorenih država na vlasti oni koji homogenizuju naciju na navodnoj ugroženosti od drugih i očuvanju nacionalnog identiteta zasnovanog na nekoj navodno kulturnoj tradiciji tog naroda.

A kultura nije materijalna stvar da se može sačuvati u okviru jedne nacije, jedne klase ili rase.

Ta nacionalistička isključivost i strast prema svojoj naciji, rađa samo mržnju prema neprijatelju, a to je uglavnom neka od susednih nacija.

Aktuelni protesti širom Srbije ipak bude nadu da do korenitih promena i pored svega može doći.

U Beogradu je naime osnovana Skupština slobodne Srbije, alternativno telo, čiji je cilj okupljanje građana kojima je dosta imitacije života pod ovom vlašću i koji žele demokratsku Srbiju.

Inicijativu su pokrenuli profesori Čedomir Čupić i Biljana Stojković, politikolog Boban Stojanović, akademik Dušan Teodorović, kao i predsednik Udruženja za zaštitu Ustava i Zakona Savo Manojlović.

Želimo obnovu političkog života u Srbiji, da politiku ne vodi jedan čovek i da se politički život odvija kao svuda u civilizovanom svetu a ne na ulici, rekao je akademik Teodorović.

Ja bih dodao: Da se Srbiji opet po ko zna koji put ne „dogodi narod“, već da joj se konačno dogode građani.

Uzmimo samo to da politiku u Srbiji u ime naroda vodi jedan čovek.

Na osnovu kog Ustava, po kom zakonu i ko je Aleksandru Vučiću dao ovlašćenje da sam isključivo na osnovu svoje volje vodi pregovore o Kosovu i nikoga o tome ne obaveštava, niti koga pita za bilo šta? Samo bolestan čovek se može ponašati kao da je vlasnik Srbije i da sve radi u ime naroda.

Vlast i vladavina ljudima, to je jedini naum nacionalista, a ne napredak društva, sloboda, ljudska i manjinska prava.

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari