„Hoćete možda da znate koje su gaće nosile žrtve, kao kad ste pisali o Jeleni Marjanović“: Srbija kao Teksas Balkana

Za to smo mi kao celina krivi, niko drugi. Imamo Arkana, Zvezdana, Legiju i Kristijana – sve neke persone koje aludiraju na mafiju. Iako bih mafijaštvo Kristijana Golubovića stavio pod znakom pitanja, neminovno je da ima uticaj preko medija i društvenih mreža.

Čovek je ‘ladno imao svoju emisiju na televiziji. A pre par meseci dolazio u školu gde je deci najavljivao budući čas pucanja. Vidim da je ta najava dočekana sa punim entuzijazmom od strane jednog obožavatelja. I takav čovek gostuje u školi? Da im pokazuje „osnove kriminala“? Zašto mi ovo liči na neki skeč „Nadrealista“? A pa zato što i jeste… Sledi sledeći problem – dete zna gde se nalazi, odnosno da postoji oružje u kući i napravi jedan nečuveni masakr u školi.

„Pa i ja znam gde mi stoji oružje u kući, pa ne pomišljam isto.“ To nije opravdanje, čoveče… Kako je to ikada moglo biti opravdanje? Zašto bi persona koja ne može preuzeti odgovornost znala gde se nalazi sredstvo koje nosi izuzetno veliku odgovornost? Dajte mu onda bacač plamena odmah…

Jao da, sada su odjednom krive „zapadne vrednosti“. A šta su to „zapadne vrednosti“, gospodine politički akteru? Da nisu to one iste vrednosti gde bijete žene? Gde muškarci ne plaču? Gde ne obraćate pažnju na decu i njihova interesovanja? Gde forsiramo powerslavlje iako smo sekularna država? Gde „čiča“ uči „čičino“ da puca?

Gde vičete na decu zbog vaših neuspeha? Za sve to vam Zapad nije kriv – za međusobnu surovost ljudi, nebrigu roditelja i što je mentalno zdravlje još uvek tabu u Srbiji. Prestanite da maskirate netrpeljivost iza ideala
„porodice“ i „tradicije“, jer to desničarenje je, najiskrenije, amaterski pokušaj propagande. Deca nisu ukras, ni nasleđe, niti simbol neke izopačene loze, već su živa bića kojima je potrebna pažnja i ljubav. Za prave vrednosti nije potrebna propaganda i demagogija.

Ličimo na mamu, tatu ili na ljude oko sebe. Na objavama o tragediji imamo komentare gde se podržavaju dvojica osumnjičenih za masovna ubistva. Čak i da ima lažnih profila i trolova, zabrinjavajuće je ispod ozbiljnih tema pročitati „to, kralju“, „što nisu još crkli“ i slične gnusnosti. Onda slede gore stvari.

Neko ponese plastičan pištolj da plaši drugare u školi. Neko pravi „rekonstrukciju događaja“ kao neku izopačenu šalu na TikToku. Neka devojčica pod uticajem Bandijevog efekta veliča masakr. Kakvi su to ljudi? Mada, to nisu ljudi, nego trogloditi – pećinski stvorovi koji žive u mraku. Jedni su uništili toliko života, drugi su nesvesni ozbiljnosti situacije, a treći ne shvataju da nismo izmislili reinkarnaciju, to jest da imamo samo jedan život.

Sramota me je da sebe nazivam novinarom kada u ovoj profesiji imam „kolege“ koje pišu takve odvratnosti. Nije bitan svaki detalj! Hoćete možda da znate koje gaće su nosile žrtve, kao kad ste pisali o Jeleni Marjanović? Šta bi tek pisali da su vam žrtve članovi porodice. Gde vam je bre savest?

Da niste vi možda psihopate? To je kao da ste uplakanoj majci uperili kameru u lice. „Vaše pravo da znate sve“ nije potrebno nikom u ovoj situaciji. A ako niste primetili, „kolege novinari“, hteli to da priznate ili ne, vi ste ove monstrume stavili na pijedestal. Mali Kristijani nam stvarno nisu potrebni.

Pustite da ovakva okrutnost nestane kao „suze u kiši“ koja je padala kada je krv prvi put prolivena. Da se ne zaboravi, ali da se ni ne podstiče i ne ponovi.

Šta prodaje novine? Seks, skandal, smrt i sport? Čini mi se da lešinarima bez kičme i srca, poput Vučićevića i Mitrovića, vire dinari iz ušiju kada se ovako nešto desi, jer se ne primećuje ni trunka empatije. „Jao, baš mi je žao“ i idemo dalje sa programom da pumpamo „Kralja Rejtinga“ i „Kraljicu Šera“. Gde je poštovanje etičkih normi?

Gde je zaštita žrtava preko medija? Joj, da, to su isti oni mediji koji su davali prostor serijskom silovatelju da priča o masovnom silovanju, nakon čega je sledio najjadniji pokušaj kontrole štete. Toliko od tog čopora „pasa čuvara“. Te greške se ne brišu lako kao zakrastana krv sa pločica.

Vi koji se osećate uvređenim, hvala vam za traume i što ste nam od budućnosti napravili Sizifov posao. Ako želite promenu, malo prostudirajte kategorički imperativ Imanuela Kanta.

Koji će nam đavo novi zakoni kada se već postojeći ne poštuju? Mislite da će te nove zakone ljudi poštovati? Dokle god glorifikujete nasilje u ovoj zemlji, sa istančanim detaljima, to isto nasilje postaje univerzalni zakon ponašanja i nastavlja da se ureza u svest kao poželjno.

Menjajte sistem, a ne prosipajte pamet po internetu. Shvatite da smo izdali jedni druge i ostavili ruglo u kom deca rastu. Umesto da nam cvetaju kao lale u proleću, ona nam uvenu kao ljiljani na groblju. A zapamtite, ako nam oni utihnu danas, nećemo imati sutra.

Autor je doktorand na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.