Hod kroz minsko polje

Šezdesetak učenika i tridesetak nastavnika iz gradova Srbije živo su pratili i učestvovali u programu koji se odvijao praktično od jutra do večeri, družili se sa predavačima, medijatorima i gostujućim ekspertima.

Sve se odvijalo usred guste borove šume, u planinskom domu „Rtanj“, odvojeno od svih uzgrednih izazova. Tokom proteklih decenija sudelovao sam u mnogim okruglim stolovima, raspravama, tematskim simpozijumima, ali ovakvu radnu atmosferu, opuštenost u komunikaciji i radost malih otkrića (svi smo u ovom tematskom okviru pomali kao hodači kroz minsko polje) nisam doživeo. Ovaj projekt ostvaren je kao deo projekta Digitalni pogon, uz dragocenu podršku OEBS-a i izdavačke kuće Clio.

Otvoreno govoreći, neprekidno se nametalo pitanje uloge modernih medija u atmosferi opasne zagađenosti lažnim vestima, tzv. alternativnim činjenicama (Trampov omiljeni izraz), preplitanje javne medijske zone sa društvenim mrežama koje su neprekidno izložene manipulacijama i zagađenjima svake vrste.

To se ispoljilo već posle uvodnog izlaganja s temom „Etika i ekologija medijskog sadržaja“ (ovaj potpisnik je imao to zadovoljstvo da istrči na teren). Usledila je gotovo dvočasovna živa debata, pitanja, dileme, teškoće snalaženja… U istom opuštenom tonu protekla je sledeća debata s temom „Tabloidna stvarnost, medijska društvenost“, koju je izazovnim napomenama otvorio Miša Đurković.

Najmlađi učesnici medijskog kampa (najpre zbog njih je sve i priređeno) aktivno su se uključili svojim iskustvima, dokazujući kako su najveće potencijalne žrtve opšte tabloidizacije upravo oni. Ono što je najzanimljivije, u svim raspravama ravnopravno su sudelovali đaci, njihovi nastavnici i svi predavači, medijatori, gosti sa posebnim zaduženjima.

Trećeg dana je temu „Medijska kultura i projektna nastava“ pregledno izložila Violeta Kecman, doktorantkinja i nastavnica Pete beogradske gimnazije. Tad je isplivalo nerešeno pitanje mesta i značaja projektne nastave i izbornih predmeta, jer su prisutne profesorke i profesori kritički progovorili o teškoćama i svojoj osetljivoj ulozi u novim vidovima nastave.

Veliko zadovoljstvo nam je priredio mladi istoričar Marko Pištalo, koji je u tematskom krugu „Slikopisno razumevanje istorije“ pokazao korišćenje činjenica i dokumenata u novim medijima (neverovatne ali i varljive, ponekad opasne mogućnosti korišćenja digitalnih tehnologija i interneta).

Poseban program sadržao je dokumentarne filmove koji otvaraju prostor za tumačenje odnosa dokumenta u slikovnoj kulturi, pitanja cenzure i kulture pamćenja (zapravo, zaborava). Prikazan je dugometražni dokumentarni film autora filmske trilogije „Gospodar prstenova“ Pitera DŽeksona – „Oni neće ostariti“. Ovaj stominutni dokumentarac je većinom nastao uz upotrebu cenzurisanih snimaka iz ratnih žurnala o užasima Prvog svetskog rata. Šokantan Bi-Bi-Sijev film je ovde imao svoju nezvaničnu evropsku premijeru (sem Engleske, naravno).

DŽekson nije bio prisutan, ali je zato bila prisutna mlada rediteljka Marija Vukić (inače dr kulturologije), koja je prikazala svoj jednočasovni dokumentarac „Električni orgazam, za ljude budućnosti“. U svim debatama važnu ulogu su preuzele Tamara Vučenović, urednica Drugog programa Radio Beograda, književnica LJubica Arsić, psihološkinja Marina Vicanović i naravno autor projekta i glavni urednik Clia Zoran Hamović, koji je uz koordinatorku Natašu Đelošević neprekidno bdio nad realizacijom celokupnog programa.

Najzanimljiviji deo programa činio je samostalni video-rad svakog učesnika kampa. Uz saradnju i pomoć prisutnih mentora, svaki učenik je priložio video-rad na određenu temu. Na završnoj svečanosti prikazano je deset najboljih (veliko iznenađenje i opšte uživanje), najbolji su dobili odabrana izdanja Clia.

Voleo bih kad bi dometi i podsticaji ovog medijskog kampa postali atmosfera u kojoj se vaspitavaju i oni koji nisu bili na kampu. Ovo je samo početak. Idemo dalje.

Autor je novinar