Kad Porfirije i Brnaba budu komšije na Dedinju

Šta će to nama, pa toga ima po celoj Evropi. Mi nismo kao drugi, ali to nije ništa strašno, naprotiv, baš tu ja vidim našu šansu.

Da, da, veliku šansu, jer mi smo i posebni baš zato što smo nenormalni. Holandija ima lale, Švajcarci satove, čokoladu, banke, a mi, pa mi imamo recimo Brnabu i još neke sjajne likove, po kojima možemo obeležiti ovu epohu.

Baš zato što sam to shvatio, bio sam u teškoj depresiji kad je Brnaba smenjena sa mesta premijerke. Meni je toliko to teško palo da sam dva puta pokušao sebi da oduzmem život.

Ali, smotan sam ja čovek da bi umeo da se obesim, a reko gde da pijem domestos, izgoreće mi usta. I dobro je ispalo, nije sve tako crno.

Dakle, sa mesta prve osobe izvršne vlasti, Brnaba je prešla na prvu osobu zakonodavne vlasti, gde je nastavila mudro da zbori i da nas uveseljava. Hoću da kažem, kad god mislite da je situacija bezizlazna, sačekajte, novi dan nosi nove izazove, sve se može promeniti i biti dobro.

Zato nema mesta depresiji. Vidi, ovo kod nas nisu dani ludaje, kao ono u Kikindi, ovo su više godine ludaje.

Jer, gde god bila i šta god radila, Brnaba nas uveseljava, a naravno pomoć stiže sa svih strana. Meni je recimo strašna nepravda što ona nije dobila orden SPC zbog izjave da je Isus Hrist valjda rođen 14. februara.

Ljudi mi smo tako lako zaboravili ovu genijalnu izjavu. Jer, pazi sad, imaš Stari zavet, Novi zavet, a sad i Brnabin zavet. Ako o veri govorimo kao o veronauci, onda moramo tragati za istinom, do koje nas je dovela Brnaba.

Osim što je u svojoj izjavi otkrila milenijumsko saznanje, ona je pomirila tradicionaliste, koji tvrde da je tog dana Sveti Trifun i ove moderne koji tvrde da je tog dana Sveti Valentin, pa ja ženi moram da kupujem poklon I tog dana. Dobro, verujem da će ovo oko ordena biti ispravljeno sad kad njegova svetost Porfirije Dedinjski i njena svetost Brnaba budu komšije na Dedinju.

Komšije se druže, pa će uz kafu da rasprave šta imaju, sve će se to rešiti. Naravno, Brnaba ima još sjajnih izjava, ona u skupštini, čiji je prvi čovek, onako baš blista. Srčano brani kopanje litijuma na planini Jadar, što je meni stvarno dirljivo. Srčano napada Đilasa. Jako je bilo logično njeno pitanje Đilasu, kako je moguće gospodine Đilas da Vi postojite, ili tako nekako…

Đilas joj je objasnio da je on nastao tako što su se njegovi roditelji zavoleli, što je uglavnom slučaj i kod nas drugih koji pripadamo tim retro generacijama, ali kod Brnabe je to malo drugačije, valjda…

Ali da vam kažem, Đilas koji tvrdoglavo insistira na normalnoj državi, sam je kriv. Odavno sam dao predlog, još ono kad Vesara nije umeo da kaže ništa drugo osim njegovog kratkog prezimena, (toliko ga je spominjao da sam se Bože prosti uplašio, kako Vesara Severinin film nije gledao ni zbog Severine ni zbog jahte, nego zbog onog lika što je bio sa Severinom) da Đilas promeni ime u Svetislav Hadžikonstantinović. Eeee, onda bi tek bio cirkus, zamisli Brnabu kako pokušava da izgovori „kako je moguće da Vi postojite gospodine Svetislave Hadžikonstantinoviću?“

Njen logopet bi ladno popio domestos, ne vidim mu drugi izlaz. Ne, Đilas se pravi pametan I tvrdoglavo zadržava svoje ime i prezime, čime u mnogome umanjuje komičnost svih ovih godina.

A zamisli onomad, kad je nesrećna voditeljka na javnom servisu podsećala Dačića, aj spomeni malo Đilasa pa da završavamo. Zašto malo i zašto da završavamo? A ovaj netalentovano odgovara šta ja imam da pričam o Đilasu…

Jel sad razumete što toliko ističem Brnabine kvalitete? Nju niko ne bi morao da podseća na to. Ona istina kao premijerka nije znala u 6 ujutru da odgovori šefu zašto mi uvozimo maline (ja u 6 ujutru ne bi znao ni kako se zovem), ali za napad na Đilasa je uvek spremna, što kod mene izaziva visok stepen divlj(a)enja.

Dakle, voditeljka Ivici kaže, aj malo spomeni Đilasa. Vidiš kako je to bez talenta. A na sve to Ivica kaže šta ja imam da pričam o Đilasu… čime su oboje pokazali apsolutnu nekvalifikovanost za takmičenje „Godine ludaje“.

Dobro, Ivica više voli da peva, zato nam treba neki festival, kao recimo nekad „Vaš šlager sezone“, Ivica bi mogao da učestvuje na festivalu „Vaš kofer sezone“, koji bi se održavao jedne godine na brdu Kale, a druge na planini Jadar.

Naravno, nezasluženo zbog obimnosti teksta izostavljam mnoge likove, ali meni je hit onaj lik čije ime nisam zapamtio, za koga Đilas kaže da je ušao pijan u kafanu i oteo pištoljem pare od konobara, a sud ga je oslobodio jer je bio toliko pijan da je proglašen neuračunljivim.

Sporedno je to, što ja kao advokat odgovorno tvrdim da u normalnoj državi to u sudu baš ne bi moglo tako da se završi. Glavno je da nakon te priče mi hoćemo da Srbija bude normalna. Ne ide to tako, deco. U svim normalnim državama, konobar je taj koji, bez upotrebe pištolja pijanim gostima otima pare. Ovde, bre, sve obrnuto.

Onda Severinu ne puste u Srbiju a Vučić ne može da probudi Ivicu. Posle kuka ceo dan, podsetio me na onu stvar „Plavog orkestra“, Budio, budio nisam je probudio… Možda mu je rešenje da počnu da žive u istom stanu, pa kad ne može da ga probudi, pusti mu „Miljacku“, ovaj garant reaguje na to…

Imam ja još puno ideja nego ne mogu dalje da vas davim, idem da kupim paštetu dok se ne razgrabi. U svakom slučaju, nemojte da težite normalnosti.

Kako reče jedan naš umetnik „ko ovde ne poludi taj nije normalan“.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.