Homeopate nisu baba Vange

Da, uzaludno je da razgovarate sa mnom, jer nećete postići ono što želite. Nisam vidovita, ali mi to nije ni potrebno da bih videla koliko ste uznemireni što se neko usudio da vam odgovori i da objasni način vašeg obraćanja javnosti. O nivoima i vašeg i mog teksta sudiće javnost.

Ovakav vaš stav u kome izjednačavate lekare koji se bave homeopatskom medicinom sa baba Vangom, govori i o tome koliko poštujete instituciju Ministarstva zdravlja Srbije koja je meni, kao i mnogim drugim lekarima, dala licencu (rešenje) za bavljenje ovom naučno potvrđenom metodom lečenja.

U našoj zemlji, da ne idemo dalje, su se i dva velika univerzitetska profesora bavila homeopatskom medicinom: profesor dr sc. med. Aleksandar Krstić, pedijatar, i profesor dr sc. med. Miloš Popović, hirurg.

Da li su i oni bili „baba Vange“? U svetu je mnogo doktora medicinskih nauka koji se bave ovom medicinskom granom. To možete lako videti ako pronađete na internetu bilo koji kongres (naučni skup) iz ove oblasti i pregledate imena i zvanja predavača.

Koliki je rastući značaj ove grane govori i podatak iz Velike Britanije, gde su na kongresu govorili i dobitnici Nobelovih nagrada ukazujući upravo na činjenicu da je ova metoda u samom vrhu medicinske nauke. „Sve sama baba Vanga do baba Vange“, rekli biste vi.

Pretpostavljam, takođe, da su svi koji su u Švajcarskoj odgovorni za to što je od 2018. godine i homeopatska medicina pokrivena državnom zdravstvenom zaštitom, jer je na popisu iz 2016. skoro 2/3 švajcaraca napisalo da se leči homeopatijom i akupunkturom, da su svi oni za vas, takođe, baba Vange.

Verovatno i brojni profesori iz Nemačke koji su homeopatsku medicinu predavali i na medicinskim fakultetima (jedan će uskoro predavati i u Beogradu u jednoj homeopatskoj školi organizovanoj prvi put kod nas po akademskim pravilima), koji svi naravno imaju doktorate iz medicinske nauke, svi su oni baba Vange.

Ne zanima vas ni to šta kaže Svetska zdravstvena organizacija o homeopatskoj medicini, ne zanima vas ni to šta kaže naše Ministarstvo zdravlja o homeopatskoj medicini, a svakako ni ne čitate naučne radove iz ove oblasti.

Oni koji nisu vični pretraživanju po naučno-medicinskim pretraživačima, brojne naslove naučnih radova, studija na kulturama tkiva, životinjama i ljudima, mogu naći na sajtu www.vithoulkas.com na stranici „research“.

Ovo je, naravno, samo mali deo naučnih radova iz ove oblasti. Neverovatna je drskost, profesore, sa kojom vi omalovažavate institucije i svoje kolege.

To što vi homeopatsku medicinu ne vidite kao naučnomedicinsku disciplinu, to ništa ne govori o homeopatiji, ali mnogo govori o vama i vašem medicinskom obrazovanju.

Što se tiče Medicinskog faklulteta, ne treba da se ponavljamo, profesore, to smo već razjasnili ko je i zašto napisao taj odgovor i zbog čega se on ne može prihvatiti kao zvanični stav ove naučne ustanove.

Udruženje za javno zdravlje Srbije, tek da bude jasno čije stavove ovde apostrofirate kao kompetentne, nije Zavod za javno zdravlje Beograda, niti Institut za javno zdravlje Srbije, već jedno nevladino udruženje, dok je predsednik Društva za održivu budućnost „Koraci“ student koji još nije ni diplomirao na svom fakultetu.

Nisam čula od profesora, potpisnika peticije, da je pokrenuta inicijativa o kojoj pričate. Profesori svih Univerziteta u Srbiji imaju zakonom zagarantovanu autonomiju da iznose svoje stavove.

I njihovi, a i vaši podležu sudu vremena i nauke. Nemojte biti nestrpljivi. Akademske ustanove, profesore, odavno su izašle iz komunističkog programa rada. Svaki profesor te ustanove je slobodan da misli svojom glavom i da zastupa svoj stav.

Čak sam obaveštena da je dekan pozvao neke od tih profesora, protiv kojih, suprotno istini, tvrdite da je pokrenuta inicijativa za disciplinski postupak, da im uruči i specijalno priznanje za posebne zasluge u borbi protiv kovid 19 pandemije. Šta reći? Reći da akademski građani poštuju stavove jedni drugih.

Što se naslova tiče, njih su napisali sami urednici. Naslovi koji su bili na početku tekstova kada ih je u moje ime organizacija Lekari i roditelji za nauku i etiku poslala časopisima, mogu se videti na našem sajtu www.lrne.org. „Režimlije“ nije moja reč, ja se tako ne izražavam.

O tome ko narod sluđuje, ne moram da govorim, to je jasno. Što se tiče crne liste, trebalo bi da se zapitate zašto ste na crnoj listi sa toliko medijskog prostora. I, profesore, veoma dobro znam šta pišem.

Ne bave se svi obmanjivanjem, profesore. Ima i poštenih i časnih ljudi u ovoj zemlji. I, možda nećete verovati, ima ih više od onih koji su skloni obmanama svake vrste.

Ako je uredništvu lista „Danas“ potrebno da se „sakrije“ iza moje „obmane“, prihvatam krst. Eto, ja sam obmanula uredništvo, ili mi smo obmanuli (pošto nisam ja poslala tekst). Ali ostaje nejasno kako je to moguće.

Verovatno profesor misli da i u listu „Danas“ sede nekompetentni ljudi koje je lako obmanuti.

Ja, svakako, nemam problem sa samom sobom, ali je očigledno da sam problem napravila vama. Nakon ovoga se možda još ljudi osmeli da kaže ono što misli.

A protiv prevaranata i „hvatača magle“ možemo se zajedno boriti, profesore, iako mislim da ne nedostajemo organima ove zemlje koji se time bave.

Ne znam o kojoj nauci vi govorite, ali činjenica je da imate nedovoljno opšte naučno-medicinske kulture i ne znate ništa dalje od epidemiologije koja je pomoćna medicinska disciplina.

Moje pitanje „Da li treba da sumnjamo u kompetentnost i ove naše ustanove, profesore?“ uopšte ne insinuira da se država oglušuje o stav svoje Agencije za lekove, osim ako ne želite da pomislimo da ste vi ta država.

Sebe ne prepoznajem među lekarima koji rade u komercijali određenih interesnih grupa, a spadam u veoma samokritične ljude. Ukoliko, profesore, ne vidite da se ovde radi o eksperimentalnoj „vakcini“, preporučujem knjigu profesora Slobodana Jankovića „Dizajn istraživanja“.

Eto sada i uranijuma! Profesore, uopšte niste vi u centru pažnje, već samo i isključivo vaše netačne tvrdnje o bezbednosti „vakcina“ za koje ni proizvođač ne tvrdi da su bezbedne i vaše nastojanje da se to ubrizgava deci na silu pod pretnjom diskriminacijom.

Nećemo vam dozvoliti više da „spinovanjem“ javnosti sve druge naučnike u ovoj zemlji ponižavate ukoliko ne misle kao vi. MORATE razumeti da ni jednu instituciju ne čini jedan čovek, ma ko on bio.

Ja sam samo jedan od potpisnika zahteva da nam DECU NE DIRATE, jer se to neće dobro završiti. Ovo nije upućeno lično vama, nego svima koji su imali nameru da probaju da metodama prisile i diskriminacije uvuku i decu u ovaj eksperiment. Možete se vi igrati naučnika koliko god želite. I ko želi može se vakcinisati svake nedelje.

Ali nema primoravanja, nema diskriminacije! Ne zaboravite da je ovo zemlja na Balkanu! Patriotizam nam je drugo ime, a deca su naša budućnost.

Nauka u Srbiji nije degradirana, profesore. Ali vi ništa od toga ne pratite. Vi samo brojite vakcinisane. Stručnost u Srbiji je isto na visokom nivou, ali ni to vas ne interesuje.

I na kraju mogu samo da vam obećam da, bez obzira na to što radim po 12 sati dnevno u svojoj ordinaciji, što pišem naučni radi i pripremam doktorsku disertaciju, bez obzira na to što je potrebno da odvojim vreme i za svog osmogodišnjeg sina kao i za svoje unuke i upravo zbog njih, odgovoriću i komentarisaću svaki vaš objavljeni tekst na koji naiđem.

Neko će objaviti.

Autorka je članica organizacije „Lekari i roditelji za nauku i etiku“.