eđu raznim alternativno medicinskim postupcima u Srbiji se u poslednje vreme posebno napadno nameće homeopatija. Strani proizvođači preplavljuju apoteke homeopatskim preparatima, otvaraju ovde svoja predstavništva i primamljivim ponudama pridobijaju nekada ugledne lekare da postanu „prodavači magle“. Ta aktivnost je, bar u Beogradu, bila posebno živahna ovih dana, tokom Svetske nedelje homeopatije (10-16. april).
P { margin-bottom: 0.21cm; }Homeopatija počiva na verovanju da supstancije odgovorne za pojavu određenih simptoma imaju suprotan, isceljujući efekat kada se daju u beskrajno malim dozama. Razblaženja su toliko enormna da u „leku“ često nema više ni traga aktivnog sastojka. Primera radi, predsednik Američkog fizičkog društva pozabavio se oznakom 30C na jednom homeopatskom preparatu i izračunao da je to toliko nezamislivo razređenje da bi bila potrebna posuda 30 milijardi puta veća od planete Zemlje kako bi se u njoj našao bar jedan molekul osnovne supstancije.
Ona više nije ni potrebna, objašnjavaju homeopate, jer voda navodno ima sposobnost pamćenja, pa se protresanjem u progresivno sve većim razblaženjima povećava njena lekovita moć (potencijacija). Navodi se da je na ušću u Atlantik voda Rajne memorijski bogatija nego u Nemačkoj jer je usput stekla dodatna iskustva. Nema uverljivog objašnjenja kako voda „zna“ koju hemijsku supstanciju treba mućkanjem „potencirati“ – onu koja je upravo dodata kao „lek“ ili neku od mnogih hiljada s kojima je prethodno dolazila u dodir.
Homeopatija je nastala pre oko 200 godina i odražavala je svetonazor tog doba. Ona počiva na verovanju u mijazme (teoriju napuštenu kasnijim otkrićem mikroorganizama), nemerljive vitalne snage i njihovo osujećivanje, svrab kao jedan od ključnih uzroka nastanka poremećaja zdravlja itd. Ta teorijska osnova danas zvuči detinjasto, ali prepustimo praksi da bude sudija. Ima li dokaza da to pomaže?
Razjasnimo prethodno jedan od ključnih pojmova u medicini – takozvani placebo. Reč potiče od latinskog glagola sa značenjem udovoljiti, a izražava blagotvorni uticaj potpuno bezvrednih postupaka na tok bolesti pod uticajem sugestije i autosugestije. Milenijumima su raznorazni iscelitelji, uključujući i lekare, svoj ugled u društvu sticali zahvaljujući placebo efektu i okolnosti da se mnogi poremećaji zdravlja spontano povlače.
Otuda se danas za procenu korisnosti nekog leka ili drugog terapijskog postupka koristi takozvani dvostruko slepi ogled. Pojednostavljeno rečeno, to znači da polovina ispitanika dobija neku aktivnu supstanciju, a polovina po boji i obliku istovetnu, ali neutralnu materiju, recimo obojenu vodu ili komprimovani talk. Ni ispitanik ni ispitivač ne znaju ko je šta dobio sve dok se ne zabeleže rezultati i otvori šifarnik.
Nijedan alternativni postupak nije položio takav ispit, bilo da je, istorijski gledano, relativno skoro izmišljen, kao homeopatija, bilo da pripada nekoj od tradicionalnih, istočnjačkih ili zapadnjačkih narodnih medicina. Mnogi među njima počivaju na veri u nemerljive energetske tokove i neraskidivo su vezani za nama strane religijsko-filozofske koncepte, kao što je reinkarnacija.
Sve što vredi preuzela je ili preuzima naučna medicina, te raznolike alternative ostaju prazne ljušture. Ovo važi i za „unapređene“ pojmove kojima se, pošto poto, homeopatija i slični postupci nameću kao partner medicini zasnovanoj na dokazima, poput komplementarne, integrativne, funkcionalne i holističke medicine (ovu poslednju na najbolji način obezbeđuje porodični lekar, kao specijalista opšte medicine). Zašto bi se spajalo nešto sa ničim, dokazano sa nedokazanim, korisno sa nekorisnim?
Tu za lekare, ako propagiraju homeopatiju, nastaje etički problem. Oni su školovani na naučnim principima i obavezni su da slede takozvanu medicinu zasnovanu na dokazima. Za homeopatiju je dokazano da nema terapijskog dejstva, te da služi zamajavanju bolesnika, a ako se pretpostavi korisnom lečenju, može da im ugrozi i život (mnoge homeopate po svetu su strogo kažnjavane zbog toga).
Pojedini naši lekari služe se argumentom da u zapadnim zemljama homeopatija uživa određenu popularnost. Po tom kriterijumu, oni bi mogli da sprovode „lečenje“ i analizom horoskopa, čitanjem molitava ili drugim intervencijama u koje ljudi široko veruju. Bez obzira na materijalnu korist, doktor medicine mora da odoli takvim iskušenjima.
Dodajmo, na kraju, da su u razvijenim delovima sveta, posebno u SAD, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, sve glasniji zahtevi da se homeopatija propisima potisne na svoje mesto, uz nezašećerenu vodicu i slična „otkrića“. Kako to obično biva, ono što na Zapadu postaje izgustirano, kod nas tek stiže na velika vrata.
* Autor je profesor univerziteta
Glosa: Pojedini naši lekari služe se argumentom da u zapadnim zemljama homeopatija uživa određenu popularnost. Po tom kriterijumu, oni bi mogli da sprovode „lečenje“ i analizom horoskopa, čitanjem molitava ili drugim intervencijama u koje ljudi široko veruju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
