Suze radosnice širom Srbije i Hondurasa zbog genocida

U čemu smo to pobedili, predsedniče?

Pitali su se studenti po studentskim domovima u čije sobe su ulazili čistači i čistačice postavljajući im zastave Srbije na terase… Pitali su se građani i građanke koji su se vraćali sa posla – zbog čega je zastoj u saobraćaju?… Pitali su se, nadam se, i ministri Vlade Srbije u predsedništvu Srbije, ogrnuti, takođe, zastavama, dok su gledali direktan prenos iz Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prilikom izglasavanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Pitali su se gledaoci i gledateljke Pinka, RTS, Hepija, Prve, B92…, pa šta je ovde za slavlje?

Usvojena je odluka o proglašavanju dana sećanja na žrtve genocida, koji su pripadnici našeg naroda počinili nad srebreničkim muslimanima? Hajde da uđemo u automobile, izbacimo zastave i trubimo širom gradova?

Ne… Ipak. Većina građanki i građana Srbije se pitala zašto slavimo kada smo izgubili i kada je Rezolucija o genocidu u Srebrenici ipak usvojena?

Zašto naš predsednik plače od sreće u Njujorku?

Ceo svet će od sad obeležavati dan sećanja na žrtve genocida koji mi nismo počinili ili koji su žrtve zaslužile, jer su nas ubijale. Pre će biti da je takav slučaj… Jer, takav je ovdašnji narativ, takva je propaganda vlastodržaca, ratnih huškača iz devedesetih. Da su genocid srebrenički muslimani zaslužili, ako se uopšte i dogodio.

Vučić je, međutim, uspeo i ovaj put. Uspeo je da sopstveni poraz, poraz sopstvene politike iz devedesetih, ratnog huškaštva preobrazi u nacionalni ponos kako bi sopstvenu prljavu prošlost izneo u pobedu i to na, zamislite, izborima u Ovči, Borči, Krnjači, Valjevu, Čačku, Surdulici…

Posegao je za kupovinom glasova na lokalnim i opštinskim izborima čak do Hondurasa. Za tu država za sad postoje osnovane sumnje da je tamošnjem rukovodstvu platio kako bi glumio i plakao od sreće u Njujorku, jer Rezolucija u UN nije usvojena većinom glasova članica, već preglasavanjem.

Cirkus sa zastavama, automobilima, crkvenim vragolijama, molebanima, istovremenim pravoslavnim zvonima u Srbiji… upotpunjen je i vešću, odnosno zahvalnošću Hondurasa jer im je Vučić prebacio na račun pola miliona dolara.

Preciznije, ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvalio se, putem mreže X, Vladi Srbije na 500.000 dolara za obnovu bolnice Roatan.

Agradecemos en nombre del Gobierno de la Presidenta @XiomaraCastroZ y del pueblo hondureño 🇭🇳 al Gobierno, pueblo de Serbia 🇷🇸 y a la Embajada de @SRBinMexico por el anuncio de la decisión de conceder ayuda humanitaria al Gobierno de Honduras, por la cantidad de U$ 500.000,00…

— Enrique Reina (@EnriqueReinaHN) May 25, 2024

Izlišno je govoriti u kakvom su stanju bolnice u Srbiji. Koliko ljudi umire i pati zbog katastrofalne zdravstvene zaštite.

A, Vučić naš novac, plačući od sreće, rasipa po celom svetu, samo da bi opstao u svakoj opštini na vlasti, i to slaveći činjenicu jer je bio politički inspirator genocida.

Jako je to velika sramota. Čak čudno je kako smo dopustili ovakvi – navikli na sram – da bude baš toliko ogroman.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.