HR menadžment, stvarna pomoć ili prodavanje magle?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dobra analiza.

   Pitam se da li je autor pročitao knjigu Davida Graebera „Bullshit jobs“?

   Graeber je uradio sličnu analizu, samo malo širu. Lično mislim da je problem nastao u trenutku kada se kadrovsko transformisalo u ljudske resurse. Zato što su ciljevi u formiranju kadrova drugačiji od ciljeva upotrebe ljudskih resursa. Drugačiji je odnos prema radu i ljudima. Kadrovsko se fokusira na ljude i njihov rad kao izlaz iz njihove celokupne ličnosti, tj. moraš da poznaješ (i blago oblikuješ) kompletnu ličnost da bi znao koji će joj output biti. Takođe moraš da poznaš i proces rada u konkretnom preduzeću.

   Ljudski resursi se ironično fokusiraju samo na rad kao input u proces , na trošak rada. Pojedinac koji stoji iza njega se zaboravlja.

2. Potpuno saglasan sa tekstom! U pitanju je izmišljena profesija, prazna kao prazna ljuštura. Kao direktor predstavništva jedne strane kompanije u oblasti elektroenergetike, imao sam „zadovoljstvo“ da me jedna posrednička HR firma „napadne“ ponudom svojih „usluga“. Insistirao sam da mi objasne svoju radnu proceduru, i prezentovali su je upravo na način objašnjen u tekstu. Zapeli su kad sam postavio pitanje na osnovu čega misle da su oni stručni da procene stručnost elektroinženjera i njihove reference; tu su bili primorani da priznaju da im treba stručna pomoć naše kompanije; mat je nastupio u sledećem potezu – prostim pitanjem „kakva je onda uopšte vaša usluga?“. Pokupili su se, otišli, i nikada se više nismo videli.

   1. Fantastično.

      1. @Elektroinženjer. Pa sta ste onda napravili ako kazete “ Pokupili su se, otišli, i nikada se više nismo videli“? Tako i sledeci razgovor, pa sledeci „Pokupili su se, otišli, i nikada se više nismo videli“… I vi ostadoste bez leba…
         ps: Tip: ti sto su se ‘pokupili i zauvek otisli’ svi odreda imaju mandat gazde. A gazdina se ne diskutuje (nikad, nigde)! To raditi na razgovoru za posao je momentalna „smrtna“ presuda za aplikanta.

         1. Vidi se da ste HR menadžer, ništa niste razumeli šta je čovek napisao. Sada se polako vratite na njegov komentar i pokušajte polako sa razumevanjem da to pročitate. Posebno obratite pažnju na pitanja koja im je postavio i onda će te shvatiti zašto mu niste potrebni.

         2. Ocito je da pored navedenih stvari, Vi Hr manager-u imate problema sa citanjem, ili razumevanjem procitanog. Elektroinzenjer je direktor firme koja trazi radnika. On ‘leb vec ima, ali mu treba strucan radnik.A ako ce ga traziti takvi kao Vi, bolje onda da na ulicu izadje i vice – treba mi inzenjer.

   2. Sjajna analiza, kolega. Ako je nekome „predugačka u vreme elektronskih komunikacija“, to je samo još jedan pokazatelj gde idu društva u kojima malo njih čita, a većina je funkcionalno nepismena. I još su nam baš takvi na vlasti.

      1. Samo da dopunim sjajne komentare.Za više pozicije u 99 % slučajeva u Srbiji najčešće pravnik sa par godina iskustva ( čitaj knjiški moljac) ocenjuje nekog sa 20 ili 30 g radnog iskustva koji je prošao sve do korporativnog direktora i vodio timove od preko 100 ljudi. Nigde logike….

3. „…Možda ja problem do mene, možda nisam u pravu, možda imam „zastarela“ shvatanja, ne razumem današnjicu…“ Pa tu ste negde ali pokazujete sposobnost da u odredjenim uslovima shvatite predmetnu „HR“ kvaku. Za tako nesto trebali bi da radite vise godina u kakvoj firmi u zemlji odakle kratica „HR“ i dolazi. Tamo, na licu mesta, ne nikakav „outsourcing“. Problem vam dolazi iz cinjenice da u Srbiji i dalje vladaju OSNOVNE pravne definicije i pojmovi formirani u kolektivizmu! To je u podsvesti i moze se promeniti jedino i iskljucivo na pomenutoj visegodisnjoj „hands on“ praksi (a kojoj predhodi jedno dvogodisnje tamosnje obrazovanje iz BA).Kad bi to sve obavili i vratili se u Srbiju shavitili bi ste predmetnu „HR“ kvaku ali i to da se postali ‘crna ovca’. I dalje bi ste bili frustrirani ali sad zato sto bi uvideli da svi moraju da prodju isti put da bi mogli da komuniciraju oni sa vama i vi sa njima.
   ps: ‘HR’, ‘menadjer’, ‘cv’ i drugi pomodni termini u Srbiji su puko imitiranje forme koje je medjutim, politicki vrlo efikasno. Uvek zainteresovani politicar moze da prica: pa, eto i mi smo Evropa, imamo ‘HR’, ‘menadjere’, ‘cv’… A sto se tice konkretnio pomenutih situacija one su apsurdne tamo odakle dolaze ti termini. Naime, HR menadzer je gazdin ‘asset’ ili ga nema, momentalno. (odnosno momenta kad se pokaze suprotno). Nesrecnik onda mora da menja profesiju da bi taj otkaz nekako sakrio u buducem pisanju cv-a.. CV se naime tamo ‘iscitava’ a ne kao u Srbiji gde se isti samo cita…

4. U pitanju je obično prodavanje magle. Način na koji oni biraju i procenjuju kadrove nema veze sa realnim životom. Toliko.

5. Odličan tekst, konačno da neko progovori i o nazovi stručnjacima iz HR-a. Inače u jednoj stranoj banci u Srbiji direktor HR-a ima završenu višu turističku školu, pametnom dosta.

6. Ovoliko dugacak tekst u eri kratkih komunikacija……
   Bravo za autora. E jos, kad bi naveo kolike su plate u stranim kompanijama za sefove HR sektora, plus bonusi, razne druge pogodnosti, luksuzan auto. Autor nije naveo da se osobe koje se bave HR-om u ovim kompanijama nazivaju HR biznis partner, ma sta to znacilo ?!

7. Ocigledno ste dobro upoznati sa problemom o kome govorite. I jos ociglednije vrlo uznemireni cinjenicom da se poslovi dodeljuju nedovoljno strucnim osobama. Ja sam starija od vas, pa vam mogu reci da svet neminovno juri u propast. SVE je podredjeno poluobrazovanim diletantima. Pocevsi od predsednika ili premijera koji su apsolutno nekompetentni da upravljaju svojim drzavama, pa nadalje. Skole su umesto fabrika znanja postale fabrike diploma. Oni koji nedovoljno znaju, oslanjaju se na internet (pa se lece, rade kadriranje, prave biznis planove i drugo), koristeci nepouzdane aplikacije. Jasno je kao dan da softver ne moze zameniti coveka. Zasto se onda umesto razgovora koristi kompjuter? Iz istog razloga zbog koga se umesto skole uvodi on-line nastava. Jeftinije je, a imamo i POKRICE da smo nesto radili. Zato firme zaposljavaju nedovoljno strucne? Pa zato sto isti takvi njima i upravljaju. A profit? E, to ce im obezbediti veze i poznanstva, korupcija i Drzava.

8. Bolji tekst sa osvrtom na deplasirane samoproklamovane HR menadžere nije se do sada pročitao. Uramiti i zapamtiti naročito kada Vam ti isti objasne proces selekcije i regrutacije, a onda ga neobjašnjivo ne ispune.
   Kompanije sa zdravom radnom sredinom izuzetno drže renome ovog sektora, čast mi je bila biti deo istog.
   Bravo za autora teksta.

9. Da, HR je zlo. Pre nekoliko godina imao sam razgovor za posao na jednom velikom britanskom univerzitetu. Članovi komisije za izbor bili su dekan, nekoliko profesora, i osoba iz HR. Profesori mi postavljaju ozbiljna pitanja o mom naučnom radu, metodologiji istraživanja itd. Onda dodje na red osoba iz HR i pita sledeće: „Our university is all about people. Can you tell me about a time when you helped a colleague achieve a goal?“ Ja frapiran, pitam se kakve su ovo gluposti, jel ovo osnovna škola? Predsedavajući uskace da mi pomogne da shvatim šta ova hoće da joj kažem. Tada sam shvatio.

   1. Kao psiholog i naravno velika neznalica i prodavačica magle, koja ne zna ništa o metodologiji, psihometriji, proceduri kreiranja i ocenjivanja testova, njihovoj naučnoj zasnovanosti, pa ni statistici po kojoj se ocenjuje nečije postignuće ili rezultat, moram da kažem da mi je posle čitanja ovog teksta i ovih komentara jasno zašto nam je pola nacije depresivno i anksiozno kad nedostaje bazična edukacija o tome da možda neko ko je izučavao minimum 5 godina ljudsku psihu i socijalno funkcionisanje može da zna nešto više o nečemu o čemu vi nemate pojma.

      1. Vi verovatno kao psiholog znate kakvo znanje ima elektro inžinjer, građevinski inžinjer, mašinski inžinjer. Vi kao psiholog verovatno znate sve cake njihovog zanata. Vi ste baš primer iz ovog teksta.

         1. Nijedan psiholog ne ocenjuje Vašu stručnost u bilo kojoj oblasti nego kompatibilnost za posao ili tim, inteligenciju i saradljivost što su, ukoliko biste se edukovali na temu, glavni prediktori doprinosa datoj organizaciji.

            1. Znači bira se kontabilnost za tim, inteligencija, saradljivost. Nema veze ako kandidat nema pojima o svom poslu, važno je da nije neki mrgud. Zato je firmama sve više prodavaca magle.

      2. Zbilja mi nije jasno kakve veze vas odgovor ima s gornjim komentarom.

         1. Tekst jeste predugačak, što ne bi predstavljala poseban problem, da se dosta rečenog nije moglo itekako izbaciti ili skratiti, a da suština ostane ista.

            Imam problem sa ovakvim tekstovima koji pretenduju na nekakvu objektivnost, a zapravo su samo jedan lični stav u kojem je itekako došlo do upotrebe ‘confirmation bias’ koje i autor sam navodi kao primer loše prakse.

            Daleko od toga da imam neke hvalospeve rezervisane za HR sektor i njegove predstavnike, posebno sa iskustvima iz nekoliko domaćih firmi, ali dobar HR itekako pravi razliku u atmosferi u firmi, isto kao što loš uglavnom štancuje stvari i prakse iz drugih firmi, otuda isti testovi, isti tim bildinzi, iste procedure za napredovanjem itd. Bila sam nekoliko puta na razgovorima za posao gde mi se od pitanja HR-a momentalno slošilo i jedva sam čekala da završim, a bilo je i razgovora koji su bili prilično dobri i sadržajni, minimalno šablonski. Ta osoba je predstavnik firme, prva, u dosta slučajeva i jedina osoba koju će kandidati sresti, njena uloga nije mala, treba voditi računa o zaposlenima, o njihovom zadovoljstvu, edukaciji itd.

            Meni ih je, naprotiv, nekada prilično žao, zato što u većini slučajeva 5 godina provedenih na fakultetu, učeći kompleksne teorije o ljudskoj psihi, statistiku i metodologiju istraživanja i na kraju završe tako što u nekoj firmi sabiraju dane od godišnjeg odmora i selektuju najbolje od hiljada CV-eva. Hr je najčešće dobar onoliko koliko poslodavac od njega zahteva. Nije uopšte tako crno – belo.

10. I meni je taj HR oduvek bio „smoke and mirrors“ i kao inženjeru, nikad mi nije bilo jasno kako neko ko nema blage veze s mojom strukom, može da na osnovu samo jednog ili dva razgovora i nekakvih glupih psihotestova nepogrešivo procenjuje kvalitet mog znanja i iskustva?!!
    Najsmešnije je to što uvek traže da detaljno napišem svoje reference i šta sam sve dotad postigao u karijeri i životu. Onda ja potrošim sate smišljajući kako da to najkraće ali najbolje sročim, samo zato da to dođe u ruke nekoj neznalici koja to čita po dijagonali jer sve što traži su „ključne reči“! A kad ih ne nađe, onda se ne udostiji čak ni da mi odgovori jednim šablonskim mailom tipa „hvala što ste nam se javili, ali zasad nam vaše kompetencije nisu potrebne, i bla, bla, bla?!!
    Ali da ne dužim, nedavno smo na TV imali vrlo plastičan primer kakva nepismena buzdovančina je „izvršni direktor za ljudske resurse“ u kompaniji Telekom. Ako jedan takav, nazovimo ga „primerak“, može da bude direktor za HR, onda nema dalje. Mogu samo da zamislim kako s takvim direktorom šljakaju „ljudski resursi“ u Telekomu…

11. Zašto niste analizirali ulogu HR Managera u našem Telekomu Srbija ??
    Šampita je posle dugog staža konobara, dobro proučio sliku svojih mušterija – alkoholičara, grebaroša, cepidlaka, prevarnata svih vrsta … kakvi zalaze u kafane i bircuze … pa se tako, i bez zvanične škole’ kvalifikovao za ‘važno mesto u velikoj državnoj kompaniji…’!!! kraj.

12. „Obično ga sačeka neko ko se plaši da zaposli nekog znalca, jer rezonuje da će se tada jasno videti koliko on ništa ne zna“

    Ovim ste uboli srž problema bilo koje profesije, kompanije, kolektiva i univerziteta u Srbiji. Apsolutno svuda se ostavlja šljam, a uzroci su raznoliki – kvalitetni beže, kvalitetni ne mogu da dođu do izražaja, kvalitetni se povlače negde drugo, itd. Verovatno su stručni i obrazovani ljudi statistička greška na bilo kojim vodećim pozicijama u Srbiji. I eto zašto grcamo od 2012. pod ovom vlašću. Nažalost, veliko je pitanje kako je moguće išta tu poboljšati pogotovo kad volja zasigurno za tim neće postojati iz razloga koje ste naveli i sami. Tzv. bullshit jobs uz novonastale poslove influensera i jutjubera su preuzeli primat i to je to.

13. Alejancija, reifikacija, postvarenje, dakle, otuđenje. Conditio sine qua non modernog društva.

14. Tema je aktuelna i interesantna sa dobrim tezama bez pretenzija autora
    da su njegovi stavovi apsolutni.Radeci sa nekoliko dobrih kompanija u zemlji i ino. susretao sam se sa osobama iz sktora HR.Navescu nekoliko
    primera kao ilustraciju teksta:
    – vodecoj domacoj fabrici za prehranu( sa Novosadskog puta) agencija HR naplatila je eur 5.000,00,novog direktora prodaje.Prilikom rekreacije
    zaposleni iz transporta pomenuo je ime novog direktora kao velikog strucnjaka koji je dobio nova kola , platu, kartice, lap top,sekretaricu .
    Poznajuci doticnog odmah smo ih obavestili da nema zavrseni fakultet
    i da provere diplomu ( radio je preko 60 dana )Nakon ove informacije vlasnik
    mu je licno zatrazio diplomu.Nakon toga ostavio je kola i kljuceve i nije se vise pojavio u firmi.
    – Banat -iza Panceva – farmaceutska interkontinentalana kompanija imala je HR osobu koja je radila psiholoske testove a za sve ostalo je jurila privatno i poslovno savetnike da bi procenila kandidate.Mlada bez zivotnog, radnog,
    strucnog znanja morala je da procenjuje ing. masinstva , elektrotehnike, tehnologe, ekonomiste, it strucnjake.Kako? Fluktacija kadrova je bila znacajna .Napominjem da je u toj kompaniji HR manager imao drugu platu po velicini( usd 2.500,00) nova kola- pasat ,24 h ( operativni lizing) i bonuse .
    Posebno su interesantne HR agencije gde smo zaposlili kvalifikovanu osobu.
    U toj ino agenciji iz zemlje sa divnim valcerima otkrio se mobing, seksualno uznemiravanje i sistem kako prodati sto skuplje kandidata i ostvariti vecu dobit.Naravno i po cenu da se posebno zahvale direktoru HR sluzbe u firmi
    koja placa njihove usluge.
    Ujedno vecina zaposlenih u HR agencijama samo sprovode odredjene procedure, protokole koji su napravljeni na bazi vestacke inteligencije .
    HR manageri su intersantni HR agencijama ako imaju veliku ,kvalitenu bazu podataka( firmi kojima mogu da ponude usluge-odabir kadrova, edukacija itd..Posebno su interesantne kvalifikacije HR kadrova jer drze i obuke , predavanja i odlucuju o zaposljavanju a pri tome su tokom karijere
    imale neuspeh u privatnom biznisu, radu kod stranih kompanija.
    Ukratko pozdravljam sto ste ukazali na ovaj problem uz naravno opasku
    da ima i dobrih primera .

15. Neverovatno, šta ste beše Vi završili i šta je svrha Vaše profesije u današnje vreme? Sigurno ste jako kivni na HR Vašeg lista, te generalizujete profesionalce koji se bave decenijama ovim poslom? Vaš urednik treba da stavi prst na čelo koji je aminovao ovakav post. Zaista niste Vi krivi

    1. Možete da pišete šta hoćete ali ja i dalje mislim da ste vi šarlatani. Baš bih voleo da vidim kako bi mene procenili, građevinskog inžinjera sa 35 godina iskustva što u zemlji što u inostranstvu. Imam više radnog iskustva nego što vaši HR menadžeri imaju godina. Kako kroz te vaše šablonske testove možete znati šta ja znam da radim. Zapošljavam se u neku firmu da bih svojim velikim iskustvom doprineo toj firmi i naravno ako mi odgovara plata, a ne da me neki psiholozi propuštaju kroz šablonske testove da li sam miroljubiv, srećan, druželjubiv i ostale gluposti. Danas je najlakše nakititi svoj CV raznoraznim glupostima, niko ne kaže evo ti zadatak iz tvoje struke i pokaži šta znaš. To ovim HR menadžerima ne odgovara jer nemaju pojima o konkretnim zanimanjima.

16. Iz skoro svih komentara (dva su izuzetak) moze se zkljuciti da u Srbiji HR zaista jeste izmisljena profesija za prodavanje magle. Nije medjutim zabelezeno da izvan Srbije odnosno u uredjenim drzavama (u koje svi hrle i po cenu vlastite glave) neko smatra tu profesiju izmisljenom, niti da mu pada na pamet da je osporava, naprotiv. Ocekujemo da ih iz Srbije poduce. Medju komentatorima talenata za to koliko volis… (autor clanka mudro cuti, mozda se cese po glavi…)

17. Ovaj komentar nema za cilj da uvredi, već da posavetuje autora da humanisti na prvom mestu, a po struci psihopatolozi, neuropsihijatri, prishijatri, klinički psiholozi i psihoterapeuti jesu ljudi koji pomažu onima koji žive sa svakom vrstom nezadovoljstva ili frutracije i čine žrtvom ljude u sopstvenoj okolini.
    Ne postoji opravdanje koji sa medija koji objavljuje ovu vrstu sadržaja može oprati ljagu neetičkog delovanja, odnosno javnog govora.
    Autor, koji poistovećuje profesionalca/zaposlenog koji upravlja odeljenjem ljudskih resursa u nekoj organizaciji i poistovećuje sa „menadžerom ljudi u organizaciji“ u potpunosti čini besmislicu nedostojnu komentara.
    Ukoliko je cilj lista Danas bio u tome da obesmisli organizacione nauke, čini mi se da je podigao „cenu“ primitivizma i sveopšteg besmisla društva u kome živimo.

18. Postoji jedna kategorija HR službi kojoj možda nije posvećeno dovoljno pažnje u ovom tekstu.
    To su interne HR službe (u većini slučajeva nije u pitanju outsourcing) u stranim kompanijama koje posluju u Srbiji.
    Ne mogu da generalizujem stvari, ali mogu da kažem sledeće na osnovu ličnog iskustva posle nekoliko godina rada u dve takve kompanije.

    Ovakav tip HR službi ne sluzi ničemu drugom osim sprovedenu politike „odozgo“ i „ubijanja“ cene rada u lokalu.
    Bez ikakvog interesovanja o tome kakva je ta politika i kakav uticaj ima na ljudstvo u lokalu (Srbiji).
    Da situacija bude još interesantnija, tu dolazi do izražaja nas stari „poturički gen“.
    Ako je Turčin krvav do lakta, poturica mora do ramena.
    Ako je zahtev iz centrale da se smanji cena rada (čitaj plata) za 70% (u odnosu na isto radno mesto u centrali), lokalna HR služba će na sopstvenu inicijativu po svaku cenu da smanji za 80% kako bi se dodvorila „gazdi“.
    Onda se to predstavi kao smanjenje troškova poslovanja u lokalu i ostvari se pravo na bonus i druge beneficije.

    Kad se podvuče crta imamo sprovodjenje negativne selekcije zarad šake dolara i licne koristi.
    Sposobni ljudi koji imaju realno znanje ne žele da rade pod tim uslovima.
    A rezultat svega toga je da u lokalu nema nikakve kreativne i pokretačke snage već se stvara jedna vojska poslušnika koji su tu da klimaju glavom i rade šta im se kaže.

19. Izmisljen posao. Procitati odlican clanak :“Priča o vrednom Mravu i direktoru Stršljenu“. To.je to.
    Dobra stara vremena i kadrovska sluzba.

20. Sticajem okolnosti sam jedan od prvih HR Menadzera u Srbiji…Tako se nekako dogodilo, kada su strane firme pocele da dolaze 2004 godine presao sam u HR. Bavio sam se HR-om na 3 kontinenta- u Evropi, Aziji i Africi / Bliskom Istoku. I danas sam u HR, na visokoj poziciji, sa sedistem u jednoj od evropskih prestonica. Nisam ni psiholog…ni pravnik. Ali imam fakultet i 2 mastera, od cega je jedan MBA na poslovnoj skoli koja je u top 10 na svetu.
    Zasto sve ovo isticem? Nije da se hvalim, izvinjavam se kome to smeta, ali vise da pojasnim odakle mi kredibilitet za oblast ljudskih resursa. Inace, Hrvati su to sjajno preveli- ljudski potencijali.
    Ima ovde dosta frustracije HR-om, sto je opet razumljivo, jer je HR taj kontakt koji svi imamo sa kompanijom u kojoj pokusavamo da se zaposlimo.
    A HR… pa kakav ce HR biti, jednostavno zavisi od same kompanije ili, da budemo tacni, njenog generalnog direktora. Ako je kompanija zaposlila najboljeg generalnog direktora, I plus resena da zaista bude broj 1 u svojoj bransi, onda ce imati i takav HR. Vrhunski. I vrhunsku prodaju. I vrhunsku operacije. I kolegijum direktora. I kafe kuvarice.
    Nisam jos video da vrhunski HR direktor (slobodno zamenite sa bilo kojim drugim direktorom) opstaje da radi u losoj kompaniji, sa ocajnim generalnim direktorom. Ili da vrhunska kompanija, ona iz prethodnog pasusa- koja je pravi broj 1 ili tezi da to postane, ima takvog HR kakvog svi opisujete. Jednostavno ne biva. To se mozda nekada dogodi da se pametni poklope sa bahatima i glupima (mozda bas tad kad je neko isao na intervju pa u dobroj firmi video los HR), ali to u principu ne traje.
    Dakle, posto se HR bavi ljudima, timovima i organizacijom iz mnogo perspektiva (motivaciona, vreednosna, pravna, edukativna, troskovna itd), HR mora da ima i profesionalno i zivotno iskustvo za to sto radi. I tu nema velike precice, niti zamene za to iskustvo. A o licnim i moralnim osobinama da i ne govorimo… Moj integritet I vrednosti nemaju cenu. Nema te plate za koju bih ostao da radim u firmi (i sa generslnim direktorom) sa kojom ne delim iste vrednosti, a koja pritom nece da se brzo popravi.
    Sto se tice najosetljivije teme, koja sve ovde nervira- da li ja mogu da procenim strucno znanje inzenjera ili recimo doktora… Pa ne mogu. To na intervjuima i nije moj posao.
    Ali verujte mi (ko hoce) da mogu da vam kazem da li ce od tog inzenjera za X godina moci da bude generalni direktor.
    Pozdrav svima

    1. Diplomirani sam mašinski inženjer i imam 35 god. radnog staža.
       Radim u privatnoj firmi. Vlasnika-direktora firme, koji je otišao u penziju, a i dalje „radi“, naslijedio je nadobudni sin.
       Obojica imaju srednju školu. Firma ima 100-injak zaposlenih. I HR.
       Ekonomistu.
       I služi vlasniku kao posrednik u iskorištavanju radnika.
       Odnosno-da se HR „malteretira“ i nervira umjesto njega.
       Smatram Vaš komentar dobrim, kao i većinu drugih.
       Gotovo sve zavisi od direktora (vlasnika) – njegove stručnosti, znanja, sposobnosti,karaktera.
       Ali, nije ovo društvo sa zdravom konkurencijom, pa će znanje, stručnost i sposobnost donijeti kvalitet i profit. Mnogo su bitnije političke veze koje će brže i više donijeti zaradu i sve moguće privilegije.

21. Jure preko LinkedIna, i to šaljući gluposti tipa Da li ste zainteresovani za ovo što nama treba :0 Nisam, zainteresovaćete me ponudom, ne potražnjom. HR i regruteri su neinteligentni, arogantni, imaju preveliku moć bez sposobnosti odgovornosti da odlučuju o nečijoj egzistenciji i treba ih izbegavati.