Hramovi kao koncertne sale

Država se ugledala (ne samo po ovom pitanju) na Rusiju, gde su se hramovi nekada rušili, a nekada pretvarali u male radionice, fabrike, studija za filmove i slično. Ubrzo i katolička katedrala kod Bajlonove pijace u Beogradu, biva ustupljena (u čije ime?) Bitef teatru. Ovo je još drastičniji slučaj skrnavljenja, koji i dan-danas postoji. Nikome to ne smeta, svi to odobravaju ili im je svejedno. Krajnje vreme je da gradske vlasti sazidaju novu, namensku zgradu za Bitef. Dolaze grupe iz Evrope i sveta, gostuju u jednoj evropskoj metropoli i verovatno se pitaju, zašto pozorište u katedrali?

Ne bih o ovome pisao, da se na RTS-u, a i na kanalu „Naša“, svakodnevno ponavlja snimak klavirskog koncerta snimljenog u kripti divnog Hrama Sv. Save. Verujem da su mnogi gledaoci odgledali ovaj koncert, jer se on ponavlja skoro svakodnevno, a nekada nekoliko puta dnevno. To je klavirski koncert pijanistkinje uz ilustraciju male balerine. Umetnica u raskošnoj haljini zanosno svira odabrani program (valceri, poloneze i slično), a kamerman „šeta“ po divnim mozaicima, pozlatama, mermeru i tako dalje.

Da se ne pomisli, da sam ja protiv ozbiljne muzike. Naprotiv! Veliki sam njen ljubitelj, smatrajući da je klasična muzika među prvima u nizu od sedam umetnosti. Njeno duhovno bogatstvo veoma je blisko sa našom hrišćanskom verom. O ovome se može takođe podosta pisati.

Nešto drugo me zanima. Da li je hram pogodan za koncerte klasične muzike, baletske improvizacije i slično? Normalno je da se u prostorijama Božije kuće izvodi horska muzika duhovnog i verskog karaktera. To se vrlo često i dešava. Znamo skoro svi, kako prota Bilbija u hramu peva uz pratnju gitare svoje komponovane pesme na stihove Sv. Nikolaja žičkog. Po mom mišljenju, ovo je prigodno, toplo i u slavu Svevišnjeg.

Međutim, ovaj koncert – recital pijanistkinje okrenute leđima prema oltaru i ikonostasu, bez publike u kripti Hrama Sv. Save, dovodi me u nedoumicu. Svakako je snimanje dozvoljeno i sa blagoslovom starešine Hrama Nj. pr. episkopa Stefana. I ako sam se čudio preimenovanjima hrama Sv. Sofije, katoličke katedrale nazirući ko je vinovnik tome, sada imamo slučaj, da je sama naša Crkva uzročnik ovih čudnih pojava.

Zašto ja sada o tome razmišljam i pišem? Možda bi trebalo da crkvena vlast zvanično odobri ovakve postupke i tada ću poslušati ukaze i biću smiren. Ovako, kao da nam se svakodnevno na kanalu „Naša“ gura prst u oko, dajući nam do znanja, da smo zaostali, neznalice, ne pratimo savremena zbivanja i trendove, koji se pojavljuju svuda, pa eto i u našoj pravoslavnoj veri.

Iskušenja mogu biti raznolika, lukava i dobro zamaskirana, pa nam treba razrešenje i mir. Ne verujem, da je kripta predviđena i za koncerte. Tu je oltar sa ikonostasom, gde se služe Svete liturgije, tu je sahranjen poč. Patrijarh Irinej.

Međutim, sve je moguće!

Autor je akademski slikar i pisac.