I Briselski sporazum može biti raskinut

Kosmetski Srbi su oba puta tražili da istupe iz institucija surogatdržave u kojoj se nalaze po Prvom briselskom sporazumu iz 2013. godine, ali ih je predsednik Republike Aleksandar Vučić odvratio, zaplašen da bi „dan posle mogli da uđemo u začarani krug ratnih sukoba“.

Briselskim sporazumom Srbija je dramatičnom povredom Ustava pristala da se njene policijske snage, javna tužilaštva i sudovi na severu Kosova integrišu u surogatdržavu Kosova, kao i da se izbori u tim opštinama obavljaju po njenim propisima.

Dogovoreno je odmah postalo stvarnost.

Surogatdržava imala je samo obavezu da uspostavi Zajednicu srpskih opština, ali je nije ispunila ni posle skoro devet godina od njenog prihvatanja.

Pri ovakvom stanju stvari, istupanje iz institucija kosovske surogatdržave, bilo bi još jedno obeshrabrujuće pasivno držanje Srba pred ucenom Kurtijeve vlade da Srbija prizna nezavisnost samoproklamovane države kosmetskih Albanaca.

Zato bi, napokon, valjalo preduzeti energičniji a pravno utemeljen potez zasnovan na članu 60. Bečke konvencije o ugovornom pravu.

Prema toj odredbi, suštinsko kršenje međunarodnog ugovora od jedne ugovorne strane, razlog je i za prestanak ugovora u celini.

Briselski sporazum, zaključen u izobičajenoj bilateralnoj formi, ipak ima svojstvo međunarodnog ugovora, bez obzira što surogatdržava Kosovo nema pun kapacitet državnosti.

Ona jeste – protektorat, jer je tačkom 9. Rezolucije Saveta bezbednosti OUN predviđeno da „ljudi na Kosovu mogu da uživaju značajnu autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije“ (čiji je pravni sledbenik Srbija), ali pod kontrolom međunarodnog civilnog prisustva koje obezbeđuje miran i normalan život stanovnika dok stanje zbog kojeg je protektorat uveden traje.

Pošto je, dakle, i samoproklamovana država kosmetskih Albanaca subjekt međunarodnog prava, Srbija bi Briselski sporazum mogla raskinuti zato što Zajednica srpskih opština nije formirana ni posle skoro devet godina od njegovog zaključenja.

To bi predsednik Vučić Kurtijevoj vladi mogao da najavi, jer primena međunarodnog propisa ne može biti shvaćena kao pretnja.

Raskid Briselskog sporazuma zbog neizvršenja ugovorne obaveze, mogao bi da bude i argument da ulogu moderatora u procesu zaključivanja opšteg pravnoobavezujućeg sporazuma između Republike Srbije i samoproklamovane surogatdržave kosmetskih Albanaca ponovo preuzme Savet bezbednosti OUN.

Nakon raskida sporazuma stanje stvarnosti bilo bi vraćeno u period pre zaključenja Briselskog sporazuma.

Pošto je zbog neformiranja Zajednice srpskih opština moguć čak i raskid Briselskog sporazuma, začuđujuće zvuče reči predsednika Vučića na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, da bi dan posle napuštanja institucija surogatdržave od strane kosmetskih Srba mogli ući u začarani krug ratnih sukoba.

Kosmetskim Albancima bi njihove institucije bez Srba više odgovarale nego njihove institucije sa Srbima.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji