I brže i jače i bolje trgovanje oružjem

I nije tajna da trgovci pokušavaju ostvariti bliske kontakte sa predstavnicima vlasti kako bi lakše izlobirali poslove i realizovali profit. A profit je takav da „preliva“, dok su političari po pravilu pragmatični sa „prioritetnim ciljem da obezbede radna mesta zaposlenima u namenskoj industriji, a nikako da oni lično profitiraju“. U Srbiji se međutim, pored političara, za lobiranje angažuju i eminentni novinari, analitičari i marketinški stručnjaci sa zadatkom da dodatno pojasne građanima zbog čega oružje mora da se izveze u Saudijsku Arabiju, Libiju ili neku treću destinaciju. I bez obzira na činjenicu da je po pravilu ceo posao izvoza NVO u skladu sa birokratizovanim svetskim standardima, svedoci smo da naš izvoz neretko završava u rukama terorista ili pobunjenika. Da li je naš bezbednosni sistem uspavan ili neupućen kad ne generiše procene gde će izvezeno NVO da završi i sa kojim ciljem? Ili su i bezbednosne službe „izlobirane“?

U svakom slučaju, usvajanjem zakonske regulative o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, omogućiće se viši nivo praćenja NVO tokom celog životnog ciklusa odnosno od proizvodnje do uništenja. Time će se dodatno eksponirati odgovornost za zloupotrebu prometa NVO, ali će se i uštedeti oko 220.000 dolara godišnje za obeležavanje NVO što su do sada radili Mađari, a ne Zavod u Kragujevcu kako je bilo zakonski definisano. Pored toga, ponovo bi trebali pristupiti Konvenciji o uzajamnom priznavanju žigova za ručno vatreno oružje iz 1969. godine i Stalnoj međunarodnoj komisiji za ispitivanje ručnog vatrenog oružja (C.I.P.). Iako možemo nagađati, nije potpuno jasno ko je i zašto do sada sprečavao usvajanje ovog zakona. Politički interes je ipak dao svoj doprinos i u zakonskim rešenjima koja predviđaju osnivanje posebne Agencije i prestanak rada Zavoda za ispitivanje oružja i municije iz Kragujevca koji gaji tradiciju od 1856. godine. Osnivanje još jedne agencije, pored preko 130 postojećih, predstavljao bi još jedan doprinos partokratijskom zapošljavanju sa svim privilegijama poslušničkog menadžmenta. Ne treba sumnjati da će stručnjaci i oprema iz Kragujevca biti potrebni, ali ne u upravljačkom delu Agencije koja bi verovatno trebala biti smeštena u Beogradu.

Da više niko ne obraća pažnju na predloge i sugestije radnika, jasno je već duže vreme. Čak i kad se radi o sudbinama fabrika poput „Zastava oružja“ sa istorijom od preko 165 godina. Tamo su sindikalisti neuspešno pokušali da tu fabriku izuzmu od buduće privatizacije vojne industrije. Izgleda da su ipak tome prišli optimistično jer su zanemarili uticaj lobiranja. A italijanska „Beretta“ zna kako se lobira i ukoliko je stvarno zainteresovana da kupi deo vlasničkog kapitala Zastave, onda će joj sasvim sigurno pomoći uticaj poslovnih partnera bliskih donosiocima odluka. Radnici su uvereni da bi o dolasku Italijana najviše informacija trebalo da ima Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića. Iako je Branko proveo najveći deo karijere u telekomunikacijskom sektoru, očigledno je da je trgovina NVO ipak unosnija. Posebno kad imaš nekog bliskog da te „uputi“.

U svakom slučaju, prva faza procesa prodaje dela kapitala Zastave je obavljena, a to je promena direktora. Novi direktor je Mladen Petković, bivši direktor „Krušika“ Valjevo i (sasvim slučajno?) brat od strica direktora „Yugoimport SDPR“ Jugoslava Petkovića. Iako ga ni znanje ni iskustvo nije svojevremeno kandidovalo ni za poziciju direktora Krušika, verovatno je uz karakteristiku podobnosti i preporuku mentora preuzeo upravljanje Zastavom. Sada kao anegdota zvuči da je bivši direktor Milojko Brzaković pokušao da se preporuči aktuelnom ministru odbrane organizacijom proslave 165 godina postojanja gde je centralna postavka bila poseta Če Gevare Kragujevcu. Ipak, niti je Vulin prisustvovao svečanosti, niti je Brzaković sačuvao svoju poziciju. Naravoučenije za njega je da se pored poltronstva, traži i slepo poslušništvo. Građani već znaju da dubina penetracije ne obezbeđuje karijerni uspeh – mora i brže i jače i bolje.

Autor je kapetan bojnog broda u penziji