I dalje bi to bio grad na ušću Save i Dunava, a ne na „vodi“

… iz bašti (ako se neko na Neimaru, Voždovcu ili Topčiderskom Brdu još uvek seća šta znači ta reč) bi se širio miris cveća, na Cvetnom Trgu bi se i dalje hodalo po žutim pločicama i kupovalo cveće, sa Zapadnog Vračara bi se umesto nekih grotesknih kula videla reka Sava, vozovi bi, kao i u svim prestonicama u Evropi, dovozili putnike do stare železničke stanice u centru grada, fontane bi bile u parkovima ili na trgovima, a ne u sred kružnih tokova, a i boje vode ne bi predstavljale kaleidoskop kiča i neukusa.

Da se ja nešto pitam Komunalna policija bi se starala o održavanju reda, proverala bi da li ima dovoljno kanti za smeće i opominjala bi građane čemu one služe, oslobodila bi trotoare od automobila (i to svih, a posebno od crnih džipova koji samo što nam još nisu ušli u haustore), obaveštavala bi nadležne organe kada se negde bez dozvole zakopa prva lopata, zatrpala tu rupu i sprečila svaku dalju gradnju. Investitorski urbanizam bi bio zakonom proteran iz našeg grada i planiranjem grada ne bi više gospodario novac, već mašta stručnjaka. U takvom gradu projektovale bi se metro linije koje odgovaraju potrebama građana, i ne bi bilo tog novca, ni te nestručnosti da se projektuje metro koji vodi od nikuda za nigde.

Naravno, bez potrebe da se ja, ili bilo ko drugi, nešto pita, grad u kome bih ja volela da živim imao bi ozbiljnu gradsku vlast koja poštuje postojeće zakone. Takva vlast bi pod hitno uklonila svu divlju gradnju sa Savskog nasipa, zaštitila reni bunare i obezbedila građanima zdravu pijaću vodu. Takva vlast bi odgovorno i domaćinski raspolagala gradskim budžetom i sasvim sigurno ne bi rasipala novac na kič lampice koje svetle od oktobra do aprila, niti na najskuplju jelku na svetu. Umesto toga kupovali bi se autobusi, renovirale bolnice i škole, otvarali muzeji i galerije i sve ostalo što bi nam život učinilo lepšim i pristojnijim.

Da se ja nešto pitam Beograd bi i dalje bio grad na ušću Save i Dunava, a ne na „vodi“. A u toj vodi mogli bi da lepo potopimo sav taj besmisao, kič i neukus koji su se poslednjih godina tako bahato uselili u naš grad.

Autorka je profesorka u penziji i osnivačica Pokreta slobodnih građana

Pripremila M. Stanojević