Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MOProbudiš se, to jest probudim se tako danas, a takvih sunčanih dana tek predstoji, u vreme kada se i inače budim, ali sa posebnim osećanjem slobode. Naime, nemam nikakav sopstveni plan, a eto sreće, ni neko drugi nema nikakav plan u koji me je uključio.
To je trenutak koji, dragi čitaoče, siguran sam i Ti doživljavaš kao trenutak slobode koji bi mogao da se protegne bar na taj dan.
Ali avaj, probudio sam se u zemlji Srbiji i tu taj trenutak slobode tako potreban svakom ljudskom stvoru pa i meni, traje odista samo trenutak.
Samo pogled kroz prozor, ili izlazak na ulicu, ili par rečenica teksta koji prati neku emisiju na TV koji sam pogrešno uključio ne bih li saznao kakvo će biti vreme ili… nameće pitanje o mogućnosti moje (vaše) slobode ili sreće u jednom zarobljenom i, bez obzira da li postoji svest o tome, duboko nesrećnom društvu.
Jbg. Rade, ništa od toga po ko zna koji put.
Dakle, prošli su izbori i polako se prašina sleže, ali magluština i to višedecenijska odoleva.
I kao da se, namerno ili ne, i oni koji bi se uvredili da im to spočitaš trude, i to iz sve snage, da se ne raziđe.
Rekao bih „nikad ne raziđe“, ali optimista u meni mi to ne dopušta.
Pa evo jedne od mantri koja dodaje maglu u ionako gusto testo srpskog vazduha, a glasi: Birači su kaznili opoziciju na ovim izborima zbog raskola i podele na one za bojkot ili za izlazak na izbore. Razgrnimo tu firangu.
Glasači su, mislim na izbore u Beogradu pre svega, kaznili sami sebe, jer nisu birali našeg predstavnika na Evrosongu nego kako će živeti.
U tome su im pomogli, i to zdušno, mediji koje sam do skora razumeo nezavisnim vodeći kampanju za bojkot i propagirajući u svojim jutarnjim programima i autorskim emisijama tu dilemu „bojkot ili ne“ kao važniju od naših života u sledećim godinama.
Umesto da upravo sa „malih ekrana naših TV-prijemnika“, kako je umeo da uzvikne u Radovanu trećem Zoran Radmilović, gledacima i glasačima bude propagirana istina, da oni nisu u vlasništvu nikakve stranke i da u krajnjem slučaju i ne glasaju za stranku već za sebe i ambijent oko sebe.
No, ukoliko bi ovo mogla biti poruka i opozicionim strankama i glasačima i zaključak ovog teksta, vratimo se brojkama koje su pouzdani partner za izgradnju slike o izborima, u svakom slučaju mnogo pouzdaniji od raznog analitičara, nezavisnog novinara ili voditeljke/a jutarnjeg programa.
SNS je u Beogradu u decembru 2023. godine osvojila 367.239 glasova, SPS-44.671, što zajedno čini 411.910 glasova.
Opozicija je osvojila SPN-325.429, NADA-56.415 i Dveri i Zavetnici (njih sam ovde stavio jer su njihovi glasači protivvučućevski) 24.213, što je 406.057.
Pogledajmo sad rezultate iz juna 2024. godine pre nego što krenemo u pretpostavke, šta bi bilo da je bilo. SNS, SPS, Radikali, Zavetnici i sve ostale partije u toj koaliciji koju ćemo nazavati „Vladaćuposvakucenu“(VPSC) osvojila je 347.284 glasova, što je značajno manje čak i od rezultata samo SNS u Beogradu decembra 2023.
Pod pretpostavkom koja je bliska istini da su glasači „Vladaćuposvakucenu“, kao što i jesu, disciplinovani, jasno je da je smanjena izlaznost donela pobedu VSPC u Beogradu, a da je zbunjenost doprinela „pobedi“ VPSC u Novom Sadu makar, kao i u opštinama beogradskim.
Očigledno, trendovi o kojima je VPSC znao, a morali su znati i u opoziciji, nisu bili na strani vlasti.
Pa da razgrnemo malo magle. Pobedi VPSC doprineli su bojkot, kampanja za bojkot, koja kao nije vođena i nezamišljanje jednog dela beogradskih glasača koji su pristali biti navijači a ne akteri zainteresovani za sopstveni život.
Kao da će Šapića i bahatu VPSC vlast trpeti vođstva ovih ili onih stranaka koje treba kao kazniti, a ne baš mi koji smo se podelili na glasače i navijače.
Ništa ovde iskustvo, po pravilu uvek pogrešno, ne uči srpskog građanina bilo kog obrazovnog profila ili socijalnog statusa.
Dobro, dovoljan broj, ne baš sve.
Beli listići, bojkot 2020. ma kakvi motivi tada bili, doneo nam je samo nesreću i učvrščivanje vlasti bahatluka, pohlepe, primitivizma i neznanja.
Diktature se obaraju širenjem fronta i velikim brojem ljudi na izborima, a potom na ulici ako treba da se brani pobeda.
Pobedničkom atmosferom koja će spustiti ovu magluštinu na zemlju.
I političkom matematikom koja se prilagođava aktuelnoj situaciji, pa je tri ipak manje od šest, a jedinstvo ipak sa manje štete od kao doslednosti.
Doslednosti koja je pomogla AV.
I koji je plan?
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
