I ministarka zdravlja je prikrivena antivakcinašica: Lični stav Zorana Radovanovića

Pozdravljam taj njegov napor, a ostavljam drugima da se kritički osvrnu na njegove kritike, ukoliko smatraju da su olako izrečene i pojednostavljene (lično mi je mirna savest, jer se, sa svoje 84 godine, čak i previše oglašavam u javnosti povodom tog i drugih sličnih narodno-zdravstvenih tema).

Ipak nalazim da je korisno da ukažem na neke detalje:

1. Vakcinacija se javlja kao problem u svim sredinama gde nema socijalne pravde i gde ne postoji poverenje u sistem. Dakle, to pitanje se ne postavlja u Norveškoj i Holandiji, ali je aktuelno u Srbiji i, recimo, u SAD.

2. Kod nas nije samo urušen ceo sistem vrednosti, već se i svesno, s vrhova vlasti, neguje relativizacija činjenica, jer se u nastalom haosu lakše manipuliše narodom.

3. Jedan od najgrlatijih teoretičara zavere i protivnika MMR vakcine je nosilac nedavno dobijenog visokog državnog odlikovanja, svesrdno podržavan u režimskim medijima. Uz tako moćno zaleđe, pridobio je svakog 20. glasača na nedavnim izborima. Kao svojevrstan državni projekat, on je zaštićena „sveta krava“, pa prijave zbog njegovog sramotnog pljuvanja po struci i nauci Lekarska komora čuva duboko zakopane u svojim fiokama.

4. I sama ministarka zdravlja je prikrivena antivakcinašica. Nedavno je izjavila da će problem vakcinacije biti rešen kada Institut „Torlak“ ovlada proizvodnjom domaćih vakcina („ne lipši magare do zelene trave“). To je na tragu njene ranije izjave na tribini Fakulteta političkih nauka da su „sumnjive“ zapadne vakcine, a 10, ponekad svih 11 obaveznih vakcina mi uvozimo sa političkog Zapada.

5. Generalno je nizak obrazovni nivo naših lekara, u konkretnom slučaju posebno pedijatara, koji se priklanjaju svom „osećaju“, odnosno „nosu“, umesto naučno utvrđenim činjenicama; one su im često nedostupne ili nemaju želje da do njih dođu, jer im je atraktivnije „jedrenje po sajberspejsu“.

6. Dr Hristov mora da bude svestan da i u njegovom Nišu bar po neki pedijatar sa visokim akademskim zvanjem huška protiv vakcinacije sa svojim nastranim i precenjenim idejama (da ne pominjemo „aktivnost“ u privatnoj ordinaciji). Koliki je uticaj takvih ljudi na pedijatre u niškom Domu zdravlja?

7. Može se staviti primedba (nekim!) epidemiolozima iz akademskih sredina da nisu pokazali interes za zdravstveno-vaspitni rad na unapređenju vakcinacije, kao ni na suzbijanju kovida 19, ali su terenski epidemiolozi skapavali od posla. Svedok sam da su u Nišu, baš kao i drugde, radili bukvalno od jutra do mraka, a znam za slučajeve da ih je obim posla terao da prespavaju na radnom mestu. U tim situacijama nije u pitanju bila, njihova sporost, već loša organizacija protivepidemijske borbe, što nije zavisilo od njih.

8. Tačno je da epidemiolozi (ali ne samo oni, već i drugi specijalisti!) „odbijaju da se pojavljuju u medijima i brane struku i nauku“, ali njima je u institutima i zavodima za javno zdravlje zabranjeno da to čine bez dozvole direktora.

9. Pitanje javnog oglašavanja stručnjaka, kako lekara, tako recimo i građevinskih inženjera, ali i drugih građana, vrlo je delikatno i skopčano je sa rizicima u izrazito autoritarnoj sredini. S jedne strane, vlast je osvetoljubiva i kažnjava bilo kakvo talasanje – setimo se izbacivanja dece iz obdaništa zbog roditeljskih „grehova“, kao jasne demonstracije šta čeka nepoćudne pojedince. S druge strane, od građanina se očekuje ne samo da pasivno pokaže poslušnost, već i da aktivno saučestvuje u nepočinstvu, kako bi zadržao posao. Urbanista, recimo, ne samo da mora da zažmuri na rušenje kakvog spomenika kulture, već i da stavi potpis ispod takvog nekada i herostratskog čina.

10. Dok samo formalno postojeće institucije, poput labavo poduprtih maketa, „snom mrtvijem spavaju“, sreće nam nema. Možemo jedino da priželjkujemo da Ministarstvo zdravlja, Institut „Batut“, Lekarska komora Srbije i Srpsko lekarsko društvo sa svojim etičkim odborima i komitetima, te sudovima časti, počnu da rade svoj posao, ali do tog cilja dalek je put. Prvi korak je da lekari, bar njihov veliki deo, pokažu da nisu miševi, već ljudi od stručnog i moralnog integriteta.

Autor je profesor epidemiologije u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.