I na kraju, PISA test

Da… lepo je to sročila Snebivljiva Aždaja u svojoj pesmi u čuvenom crtanom, ne htevši, valjda iz obzira, da svoju minijaturu nazove Srbija… I tako je sve kod nas – naopako, ili izvrnuto, možda malo manje grubo zvuči.

Tako je odavno i sa prosvetom… Da ne idemo sad u detalje od početka, mnogo bi bilo. Hajdemo na kraj – PISA test. Zapravo, nije to nikakav kraj, već početak.

Naime, posle prvih rezultata naših učenika na ovom testiranju, koja su bila loša i srušila mit (ili nije to bio mit) o našim đacima koji prateći roditelje koji su otišli trbuhom za kruhom rade zadatke čak dva razreda ispred svog uzrasta, počelo se sa „temeljnim“ promenama u našem školskom sistemu.

Dobili smo nastavnike koji polažu za licencu koju obnavljaju učešćem na uglavnom besmislenim seminarima koje uglavnom sprovode oni koji imaju „dil“ sa nekim u ministarstvu, neretko i ljudi iz samog ministarstva, dobili smo aktivnu nastavu, koja podrazumeva da čas treba da bude igra, jer tako se navodno bolje pamti, dobili smo učenje orijentisano na ishode, dualno obrazovanje (prepisano od zemalja u kojma ono ima svrhe, a koje su mnogo razvijenije od naše) prava učenika, istovremeno blateći predavanje ex catedra kao staromodno i neinteresantno deci…

Ovo poslednje je imalo verovatno za cilj i sputavalje ljudi koji umeju da pričaju i prenose svoje znanje jer takvi u vremenu koje dolazi (sada je već došlo) ne treba ništa da pričaju.

Ne može se napraviti sistem u kojem su svi nastavnici isti, kao što u istom sistemu ne mogu ni sva deca da budu ista, niti treba da budu.

Ipak, sa tim se pokušalo (i još uvek se pokušava) i to tako da se „prototipični“ učenik i nastavnik svode na nivo najbanalnije prosečnosti, kojoj ostali moraju da se povinuju. Naravno, da se povinuju oni koji su iznad nje, jer ovaj sistem je vrlo naklonjen onim najlošijima.

Da nije, ne bismo imali preopasno veliki procenat funkcionalno nepismenih i nerealno mali procenat onih koji ponavljaju razred, ili polažu popravni ispit. Prvo se postavlja pitanje: a zašto je uopšte morao da bude menjan stari sistem.

Jeste iz vremena socijalizma, ali šta tačno u njemu nije bilo dobro?

Znate, to je onaj sistem koji je davao decu koja su superiorna u zapadnim školama. Nikakav problem nije bilo preurediti gradivo, osavremeniti nastavu, skratiti priču o sedam ofanziva, ako je to jedini problem iz istorije koja se kod nas još uvek intenzivno piše.

U tom sistemu nije bilo dece koja mešaju ćirilicu i latinicu, koja ne znaju kad je bio i protiv koga je vođen Prvi svetski rat (oba primera iz ličnog iskustva), niti nedoumice u vezi s tim da smo u Drugom bili na strani antifašista!
I onda dođe PISA test…

Provera da li učenici umeju da primene ono što su naučili. A šta su naučili? Kad? Kako kad je nedovoljna ocene nezvanično zabranjena kao zaključna?

Zašto da uče kad žive u društvu u kom se znanje ne ceni i u kojem „dno na vrhu stoji“ i kojem uvek može da se stekne diploma neke visoke škole za koju se ne zna tačno ni gde se nalazi.

Sad, kada vidimo da nam se deca slabo snalaze u primeni znanja, poradićemo na tome da nauče da ga primenjuju.

Nema zbora, stvarno je „temeljna“ promena u pitanju! Temelja nema! Izbačen je kao staromodan.

Mi ćemo da se bavimo popravkom krova i blagim doterivanjem fasade.

Malo ćemo da se zaklanjamo i iza uspeha koji nadareni pojedinci, koji uglavnom dolaze iz jedne škole (Matematičke gimnazije u Beogradu) postižu u svetu. I ništa! Zašto?

Pa, zato što će mnogima u ovom tekstu da smeta pominjanje fantomskih privatnihh fakulteta (dakle, ne svih!) i pozivanje na sistem iz socijalizma u kojem nije bilo spora oko antifašizma, nego svim ostalim što je rečeno.

Pobune nema.

Tek je neće biti jer u školski sistem ulaze oni koji samo u ovakvom sistemu mogu da uđu u njega, a kadrova novih biti neće jer niko (ili skoro niko) neće u delatnost za ponižene i uvređene.

Do novog PISA testa – zdravo!

Autor je profesor književnosti iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.