I nezaposleni donirali Vučića

Osim što je Zemun moja matična opština, pa me po prirodi stvari najviše interesuje, spisak donatora iz Zemuna čini mi se da u celosti oslikava višedecenijsku situaciju u Srbiji.

Ovaj put se ne bih bavila onim donatorima koji su korisnici socijalne pomoći i nezaposlenim licima koji su iz svog skromnog budžeta navodno „izdvojili“ po 40.000 dinara, jer su prema mojim saznanjima oni na kraju najčešće bili obmanuti.

Obmana se ogleda u tome što, pre svega, nisu znali da će se naći na javnom spisku donatora, da su mislili da je to jedan od koraka da lakše dođu do posla, a postoji i ona grupa ljudi koja je učinila uslugu nekome iz svoje neposredne okoline kako bi taj neko lakše došao do posla.

Zanimljivost zemunskog spiska je upravo na drugoj strani – na strani funkcionera koji su se već okoristili o višedecenijski partokratski režim koji metastazira u Srbiji.

Na spisku donatora nalaze se predsednik opštine i predsednik Skupštine GO Zemun. I jedan i drugi su Zemuncima poznati kao nekadašnji vozači Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Obojica su pod sumnjivim okolnostima, dok su stranački napredovali, došli do fakultetskih diploma i uz prethodne, prilično skromne biografije, došli na pozicije na kojima donose veoma važne odluke i višestruko uvećali imovinu. Neskromno su ubeđeni da imaju potrebna znanja i iskustva za pozicije na kojima se trenutno nalaze.

Šta mislite – šta bi se dogodilo ako im apetiti porastu, pa odluče da sa takvim znanjem i iskustvom konkurišu za ministarske pozicije, pozicije državnih sekretara i sl.? Da li bi ih neko sputao i ko bi to bio? Da li bi to bili lažni doktori nauka, njihovi partijski drugovi, koji se već sad nalaze na najvažnijim državnim funkcijama? Ne verujem. Možemo samo da se nadamo da im apetiti neće rasti.

Uz apetite koji rastu na ličnom nivou trenutnih funkcionera nije neobično da rastu i apetiti njihovih članova porodice, kumova, prijatelja. Recimo, supruga najvišeg opštinskog funkcionera takođe ja iznenadno pokazala interesovanje za dodatnim obrazovanjem, te je kao nekadašnja čistačica danas zaposlena kao vaspitačica u vrtiću.

Svoje pozicije ne štite samo funkcioneri i članovi SNS-a, već i njihovi koalicioni partneri na nivou države i lokala. Na spisku velikodušnih donatora Vučićeve kampanje iz opštine Zemun nalaze se i članovi Jedinstvene Srbije, kao i iz Socijalističke partije Srbije.

Iz JS finansijski je Vučića podržao zamenik predsednika Skupštine GO Zemun. Iz SPS-a kampanju sadašnjeg predsednika države podržao je zamenik glavnog i odgovornog urednika nepostojećih Zemunskih novina finansiranih iz budžeta GO Zemun. Donatori su i nekoliko članova omladine SPS-a, među kojima ima i studenata koji su za potrebe Vučićeve kampanje iz skromnih studentskih budžeta izdvojili takođe po 40.000 dinara.

Mogli bismo mi i da progutamo priču da nije neobično da koalicioni partneri štite i podržavaju jedni druge, jer partokratija se, bez obzira na sve suprotnosti, ipak drži zajedno.

Međutim, znate li šta jeste neobično? Neobično je da sadašnjeg predsednika države finansijski podržavaju nosioci i kandidati sa lista koje su se u toku kampanje za lokalne izbore predstavljale kao beskompromisni borci protiv onoga o čemu sada pišemo.

Nećete verovati, finansijski je svog tzv. političkog „neprijatelja“ pomogao i „beskompromisni borac protiv pljačke, korupcije i lopovluka“, nosilac lažne i podmetnute liste sličnog naziva za izbore u Zemunu, Milorad Radulović. On je danas nagrađen mestom pomoćnika predsednika gradske opštine Zemun. Dakle, na mestu pomoćnika predsednika naše opštine danas se nalazi konobar zadužen za prljave poslove SNS-a. Da li ste to znali? Pored Milorada Radulovića, nosioca lažne liste, donatori su i nekoliko kandidata sa te liste, uglavnom studenti. Oseća li odgovornost ozbiljan čovek kada mlade ljude uvlači u svoje prljave poslove? Ne, jer ugodan partokratski život se štiti po svaku cenu i ne brine za posledice. Osim ove lažne liste koja je ukrala jedan deo naziva naše liste, među donatorima su i kandidati sa liste „Srpska Krajina u srcu“. Što će reći da lažne liste svesno podmeću oni koji su na vlasti sa ciljem da dodatno zbune već dovoljno izmanipulisane birače.

Kad smo kod „istaknutih“ funkcionera SNS-a, na spisku donatora nalazi se sin čoveka koji je identifikovan kao jedan od onih koji su ispred Skupštine učestvovali u napadu na novinare i građane, a koji je zaposlen u državnom preduzeću za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom „Jugoimport“ SDPR, a gde su inače zaposleni svi „ugledniji“ batinaši. Zanimljivo je i da je sin-donator pre nekoliko godina postao vlasnik ugostiteljskog objekta u Batajnici neposredno nakon što se u tom objektu dogodilo ubistvo. Na spisku se nalazi još najmanje jedno lice zaposleno u „Jugoimport“ SDPR-u.

Da zaključimo. Partokratija izgleda upravo ovako – mala interesna grupa ljudi koja se međusobno štiti i pomaže sve dok interes postoji, bez obzira na sve izvorne nesuglasice koje imaju, a potpomognuta onima koji su spremni da na papiru i na mišiće objasne građanima Srbije da su bespomoćni. Nisu. Moć je u olovci. Naoštrite olovke i setite se ovoga za izbore.

Autorka je narodna poslanica i članica OO Dosta je bilo – Zemun