I patrijarh Pavle zaslužuje dostojan spomenik

Zbog epidemije korona virusa sve je odloženo za Vidovdan 2020. godine, a pošto je epidemija ponovo buknula, otvaranje je opet odloženo.

Spomenik predstavlja vladarsku figuru Stefana Nemanje u plemićkoj odori. U desnoj ruci drži mač, a u levoj je hilandarska povelja.

Stefan Nemanja je u svetovnoj odeći a ne u duhovnoj jer je namera da se prikaže kao čovek koji je stvorio srpsku državnost.

Autor spomenika je Aleksandar Rukavišnjikov, član Ruske akademije umetnosti.

Podizanje spomenika pratile su brojne kritike i komentari koji su se kretali u rasponu od mesta gde je spomenik podignut, preko njegove veličine od 23 metra do cene koliko spomenik košta.

Cenu spomenika Vlada Srbije stavila je pod oznakom tajnosti do 2023. godine.

Novembra 2018. godine sekretar predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i gradski urbanista Milutin Folić svečano su otkrili spomenik nekadašnjem patrijarhu srpske pravoslavne crkve patrijarhu Pavlu.

Patrijarh Pavle bio je 44. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, za mnoge najpoštovaniji i najvoljeniji patrijarh. Bio je na čelu SPC u teškim vremenima za srpski narod i državu od 1990. do 2009. godine.

Spomenik je delo vajara Zorana Maleša, nalazi se na platou ispred Crkve Svetog Marka i otkriven je na dan smrti patrijarha Pavla.

Goran Vesić je prilikom otkrivanja rekao da je grad Beograd ponosan na ovaj čin. Međutim, otkrivanje spomenika izazvalo je veliku pažnju i brojne kritike ne samo u Beogradu već i celoj Srbiji jer se većini građana spomenik nije svideo.

Komentari su se kretali od toga da deluje kao nedovršen do toga da je spomenik nedostojan pokojnog patrijarha.

Kritike su bile i na račun mesta gde se spomenik nalazi jer gleda na kafić pored tramvajskih šina i u neposrednoj blizini parka za pse.

Svi se sećamo uloge patrijarha u teškim vremenima, on je bio glas razuma, glas božiji i putokaz ispravnog života i razmišljanja. Svakome od nas usadile su se u pamćenje njegove reči i poruke koje moramo pričati budućim generacijama.

Kao i većina ljudi sumnjam da će nas ovakav spomenik posećati na njegove mudre reči koje je za života širio među svojim narodom.

Mišljenja sam da ovakav spomenik ne izražava zahvalnost upokojenom patrijarhu.

Spomenik ne šalje poruku da ćemo dug prema patrijarhu ispuniti i svojim radom i ponašanjem stvarno postati bolji ljudi.

Dolazak kod spomenika ne izaziva emociju i potrebu da sledimo patrijarhov put, da nas opominje na to koliko pojedinac može da učini.

Dolazak kod spomenika izaziva čuđenje i zaprepašćenje kako prema umetniku tvorcu, tako i prema onima koji su prihvatili da se takav spomenik postavi na takvom mestu.

Da nisu bili svesni uloge i dela Pavla, velika opomena trebalo je da im bude i dan kada se upokojio i kada su brojni građani, bez bilo kakvih poziva i organizacije, okupili u nameri da u večni život i nebesko carstvo isprate svog patrijarha.

Najčudnije u svemu ovome je što je blagoslov za spomenik dala i SPC.

Patrijarh Pavle je po svemu bio uzorna ličnost našeg društva.

Po načinu života skroman, u duši uzvišen, po rečima i delima mudar i pravedan.

Ako sve to uzmemo u obzir, neće nam biti nimalo čudna njegova odluka da za mesto svog večnog počinka odabere manastir Rakovicu.

Po njegovom testamentu, sahranjen je ispod jednostavnog belog mermernog krsta.

To je bila njegova odluka jer je za života bio rad gost u manastiru Rakovica.

Smatrao je da nije dostojan da se sahrani u porti Hrama Svetog Save.

On nije želeo da se njegovo grobno mesto pretvori u komercijalnu turističku destinaciju.

Ovako, ko želi da poseti njegov grob, mora se uputiti ka manastiru Rakovica, koji je postao centar hodočašća za vernike.

Imajući u vidu sve ove činjenice i razmišljanja, izrada njegovog spomenika u manastiru Rakovica bio bi odgovoran i promišljen zadatak za SPC i grad Beograd.

Spomenik bi trebalo da patrijarha predstavi kao stojeću figuru, sa arhijerejskim štapom u ruci, sa podignutom glavom ozarenog lica, dok desnom rukom blagosilja vernike.

Nemam ništa protiv novih ideja u umetnosti i arhitekturi, ali oni moraju biti u skladu duhovnim doživljajem samih vernika jer se spomenik gradi pre svega za njih.

Nadam se da će sve ovo biti prisutno i poznato novoizabranom patrijarhu SPC kada bude donošena odluka o podizanju spomenika patrijarhu Pavlu u manastiru Rakovica.

Autor je general u penziji