I šta ćemo sad, naša Srbijo?

U duhu ove neponovljive poeme Oskara Daviča, treba reći da je Srbija, ta nekadašnja pesma među narodima, danas tužna i plače kao krv grožđa, kao suza mošta.

Dogodilo se ono što je bilo i očekivano, najavljivano, predvidivo i čak neminovno.

Šef naprednjaka postao je i predsednik Republičke izborne komisije.

Proglasio je sebe nepobedivim i tako definitivno inaugurisao Srbiju kao prvu zemlju sveta u kojoj mafija ima svoju državu.

Mafija nikad ne priznaje poraz pa zašto bi i ova naša koja ima državu iza sebe?

U jednoj predizbornoj brošuri lista Nova, pod nazivom „DecenijAVlasti“, na tridesetak stranica, notirani su svi skandali, sve afere, sve zloupotrebe i laži.

Sva njihova besprizorna propaganda, represije prema građanima, javne sramote i zlostavljanja ljudi.

Nabrojane su i sve ličnosti koje žive iznad i izvan zakona, svi izmišljeni atentati na predsednika.

Tu su naravno i događaji koji vređaju zdrav razum normalnih ljudi, sve velike pljačke i korupcionaške afere.

Sva bestidnost i poniženja, sva nasilja nad mirnim građanima u protestu.

Rasipništvo i naravno svi grobovi odnosno ubistva počinjena za deset godina neograničene vlasti.

Reč je dakle o dokumentu koji neoborivo dokazuje, da samodržac i njegovi naprednjaci na vlasti, ni jednu jedinu stvar nisu uradili u korist države i društva.

Sve što su činili, činili su isključivo u ličnom interesu.

A ni na jedno od ta 173 „dela koja govore“, javna tužiteljka Zagorka Dolovac nije reagovala.

Kao što ćuti i ovih dana kada su se pojavile nove tvrdnje o direktnoj vezi ljudi iz okruženja samodršca sa ubistvom Olivera Ivanovića.

I šta ćemo sad, naša Srbijo – što bi rekla Konstrakta, srpska predstavnica na pesmi Evrovizije?

Pobuna, pobuna i samo pobuna protiv nakaradne vlasti.

To je zakon razuma uspostavljen rušenjem feudalizma i nastankom političkog doba.

Ujedinjena opozicija Srbije imala je u izbornoj kampanji akciju „Ko ne trubi taj je Vučić“.

Sada posle unapred pokradenih izbora, sve stranke koje su od građana dobile više hiljada glasova, svoje glasače moraju pozvati na ulicu u proteste sa jednim jedinim zahtevom: Ostavka kriminalne vlasti i formiranje prelazne vlade za spas države Srbije.

Ujedinjena opozicija Srbije, sve ekološke koalicije, „Moramo“, Ajmo, ljudi, svi na ulice, uz slogan „Ko nije sa nama taj je vučićevac“.

Velika izlaznost čak i na lažnim izborima, pokazuje da postoji snaga za promenu kriminalnog sistema.

Prelazna vlada mora dobiti mandat od godinu dana za pripremu izbora za ustavotvornu skupštinu.

Jedino se tako može promeniti sistem koji je razorio i državu i društvo.

Srbija konačno mora shvatiti da je pre više vekova svet odbacio teoriju „krvi i tla“ i da su nas lažne patriote i lažni nacionalisti na vlasti u ime nepostojećeg, neostvarivog i neprirodnog nacionalnog jedinstva, sabornosti i sloge vekovima gurali u pogibiju, u besmislene ratove za teritorije.

U dvadeset prvom veku, kada je planeta postala „globalno selo“, praviti nekakav srpski ili ruski svet je neonacizam, jer i Hitler je želeo da stvori svet arijevaca.

Jedinstvo na nacionalnoj osnovi je neprirodno, ne samo zbog mešovitih brakova, već pre svega zbog toga što je svaki Srbin, Hrvat, Rus ili Nemac, individua za sebe.

Kao što na drvetu ne možete naći dva identična lista, tako i među ljudima nema istih ličnosti.

Delimo se na žene i muškarce, na levičare i desničare, radnike ili poljoprivrednike, inženjere ili umetnike.

LJudi su i bogati i siromašni. Konačno u sportu milanezi ili interovci, zvezdaši ili partizanovci.

Tu dakle nema niti može biti jedinstva po nacionalnoj osnovi već samo zajedništvo koje se stvara pravilima, zakonima i propisima, podjednako važećim za sve bez obzira na društveni status.

Moramo uspostaviti državu kojom će vladati zakoni a ne ljudi. Bilo koji kolektivizam, nacionalistički, komunistički ili fašistički temelji se na animalizmu, na principu stada, krda ili čopora, odnosno na ne slobodi.

Društvena zajednica je pak zasnovana na zajedništvu slobodnih ljudi, dakle na individualizmu.

Postoji još jedna nacistička metoda kojom se uveliko služe srpski mafijaši i neonacisti na vlasti.

To je gebelsovsko proglašavanje pokradenog za lopova, žrtve za dželata, ili mirnih građana za nasilnike.

Ali to je već druga priča. Sada i ovde ponavljam: Pobuna, pobuna, i samo pobuna.

Što bi Davičo rekao, vreme je, Srbijo, da hajduk bune iz tebe grune.

Kad ako ne sad?

Jer ako posle najgore pokradenih izbora u političkoj istoriji Srbije, ne raščistimo sa političkom mafijom na vlasti, biće to definitivna pobeda Šekspirovih „Junaka doba zlog“ nad jednom državom i njenim građanima.

Autor je novinar