Nebom sveci staše vojevati a Sretenje u Orašcu valja dočekati. Ove godine, što se kaže „skromno, u krugu porodice“. Za razliku od prethodnih godina na Centralnoj manifestaciji obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije bilo je uočljivo odsustvo diplomatskih predstavnika zapadnih država u našoj zemlji. Neko bi rekao, pa šta – nisu bili tu ni onda kada je Karađorđe okupljao i podizao ustanike po okolnim jarugama.
Na sretenjskoj proslavi mahom domaće snage: premijerka Brnabić, ministarke Kisić Tepavčević i Mihajlović, ministri Ružić, Selaković, Mali… Kao što hajdučko-ustaničkoj baštini i dolikuje tu je i prekodrinski jatak, Milorad Dodik, razlog zbog čega su se zapadne diplomate za ovu godinu „odjavile“ iz Orašca. Zluradi bi spočitavali „da im njegovo prisustvo nije smetalo svih prethodnih godina“ na istom mestu i u isto vreme. Hirovita je svetska politika a i mi se izgleda ne trudimo „baš da je ispratimo do kraja“.
Ni sam predsednik Vučić ne stiže u Orašac jer je morao da u Beogradu odlikuje Džonija Depa. Učesnici proslave (na)pomenuše da je vožd Karađorđe bio predodređen da bude vođa. Valjda je i sama ta asocijacija dovoljno jaka da u svesti nadomesti njegovo opravdano odsustvo. I, ne bi jedina. Za Zapad persona non grata Dodik, ističe kako se ustanak protiv osmanske vlasti izrodio u nacionalnu revoluciju, borbu za građanska, verska i politička prava. „Identično vrijeme“ da ga citiramo ili se to samo nama čini.
Premijerka Brnabić se pozva na Vučića, ali gospodara Tomu Perišića, koji se nije bojao „nikoga, ni knjaza, ni saveta, ni popečitelja ni mitropolita“ – samo Ustava. Ovaj sadašnji, istoprezimeni gospodar se apgrejdovao – ne boji se ni toga.
Za to vreme u Staroj narodnoj skupštini u Kragujevcu, gde je donet Sretenjski ustav i koga državni prvaci već godinama na Dan državnosti zaobilaze, Kragujevčani su bili prepušteni istorijskom liku i delu, i besedničko-retorskim kapacitetima ministra Tomislava Momirovića.
U Orašcu su pomenuti sem Karađorđa i drugi slavni preci Dositej, Vuk, Dimitrije Davidović… Održano je i opelo za one koji su u ustancima dali svoj život za našu zemlju i njenu nezavisnost. Ono što je počelo stihovima, neka se njima i završi ali Zmajevim iz „Tri hajduka“: „A te kosti smejaše se… ‘Bog da prosti’.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
