Identitet na hartiji

 Iako predstavnici EU deklarativno insistiraju na različitosti identiteta i kulture, reč je o nejasnom i nejedinstvenom odnosu prema imenu Makedonija, što može, pored imena, da problematizuje i jezik i identitet Makedonaca.

Predstavnici vlasti u Makedoniji su u obavezi da vode pregovore i o imenu svog jezika, iako je još 1993. u UN zvanično priznat makedonski jezik. Sve do 2008, odnosno do samita NATO u Bukureštu, makedonska javnost nije znala da se sa Grčkom vode pregovori i o identitetu. Prvi političar koji je otvorio ovu temu u Makedoniji je premijer Nikola Gruevski. On je javnost obavestio da Grčka, pored imena, traži da Makedonci promene i nacionalni identitet. Usledile su reakcije zvaničnika u međunarodnoj zajednici da Makedonija i Grčka vode pregovore samo o imenu (a takav je i naziv misije posrednika u procesu pregovora Metjua Nimica – pregovori oko razlika o imenu). Ispostavilo se, međutim, da se ipak pregovori vode i oko identiteta, i u tome je i najveći problem za iznalaženje pravednog i prihvatljivog rešenja za ovaj spor.

Iako je ideja o promeni identiteta bila dočekana sa gnevom u makedonskoj javnosti, veliki su pritisci na zvaničnike u Makedoniji da popuste i oko ovog pitanja. Smatram da makedonska strana ne sme da popusti, ali pod međunarodnim pritiscima to će biti neminovno.

Sada se nameće pitanje koji bi naziv države bio najprihvatljiviji za Makedonce i Makedoniju. Pomenuo bih da tu postoji velika nelogičnost.

Grčka, kao država, i predstavnici njene vlasti ne priznaju ni makedonski narod, ni makedonski jezik na svojoj teritoriji. Odjednom, zvaničnici Grčke hoće da stave jedan vid ograde između makedonske nacionalne manjine u Grčkoj i makedonskog naroda u Republici Makedoniji. Grčka strana hoće jedan termin o identitetu za makedonski narod i jezik u Republici Makedoniji, a drugi za Makedonce koji žive u Grčkoj.

Činjenica je da Grčka hoće da izgradi jedan veštački identitet. U Grčkoj ne postoje škole u kojima se uči na makedonskom jeziku, niti bukvar po kome se izučava makedonski jezik. U Grčkoj ne postoji niti jedna makedonska pesma, koja je različita od ostalih pesama u Makedoniji. Ipak, grčku inicijativu za izučavanje makedonskog jezika u osnovnim školama treba pozdraviti.

Platforma za pregovore makedonske vlade je da u službenoj upotrebi ostane reč, odnosno ime Makedonija. Takođe, da ime Makedonija ostane i u međunarodnoj i diplomatskoj komunikaciji. Stav Makedonije je da se o identitetu ne smeju voditi pregovori, što je dijametralno suprotno stavu Grčke.

Tokom dosadašnjih pregovora makedonska vlada nastojala je da pojača patriotizam kod građana Makedonije, dodatno osnažujući makedonski nacionalni identitet (koji će, na kraju pregovora, morati da promeni). U Makedoniji se sada grade spomenici, makedonska zastava se diže visoko, kontinuirano se podstiču nacionalna osećanja uz okretanje ka bogatoj i slavnoj prošlosti. Na delu je antikvizacija i slavljenje ličnosti iz minulih vremena.

Nametanje identiteta bilo kom narodu je neosporno kršenje osnovnih ljudskih prava. Krši se princip izjašnjavanja naroda, a to je osnovni standard naše savremene civilizacije i kulture. To je isto takvo pravo kao što je pravo svakog pojedinca da se izjasni na popisu stanovništva kako se nacionalno oseća i izjašnjava. Podsetiću da je makedonski identitet bio jedan od konstitutivnih identiteta bivše SFRJ. Ipak, tada zvaničnicima Grčke nije smetalo postojanje makedonskog identiteta.

U procesu pregovora o imenu, karakterističan je odnos ostalih etničkih zajednica u Makedoniji, posebno u pogledu identiteta. Etnički Albanci sebe identifikuju jedino sa albanskim identitetom i pokazuju veoma malu građansku lojalnost prema makedonskoj državi. Albanski političari u Makedoniji najveći su pobornici pronalaženja kompromisa sa Grčkom, jer promena makedonskog identiteta ne zadire u njihova nacionalna osećanja.

Identitet Makedonaca može biti promenjen samo na hartiji, ne i u realnosti. Identitet je duboko u svesti naših građana, u pesmama i folkloru. Ne može se tek tako promeniti višegeneracijsko nasleđe i nacionalna svest savremenog čoveka – Makedonca po građanskoj pripadnosti i državljanstvu, odnosno rezidentnosti.

Ne zaboravimo, Makedonija je bila pet i po vekova pod turskom vladavinom, 30 godina pod srpskom, bila je i pod bugarskom okupacijom. Naš narod je bio i islamizovan i posrbljavan i bugarizovan, pa ipak nije izgubio svoj identitet. Makedonski identitet je sačuvan i pored toga što makedonski narod kroz veoma dug istorijski period nije imao svoju nacionalnu državu. Budućnost Makedonaca i njihovih suseda je svakako u EU. Uz jednu bitnu napomenu: uz očuvanje narodnih specifičnosti, ali i specifičnosti nacionalnih manjina u njenim punopravnim državama članicama.

Autor je politički analitičar iz Skoplja i član predsedništva Panevropske unije Makedonije