Ideološka diverzija na Radio Beogradu

Unutar njega dogodila su se prva dva štrajka u novijoj istoriji RTS-a, u Drugom i Trećem programu. Razlog oba štrajka bio je pokušaj tadašnjih vlasti da na mesto glavnih i odgovornih urednika ovih programa dovedu osobe koje nisu bile kompetentne da vode programe ovakvog tipa. U oba slučaja, štrajk je uspeo jer su na čelo datih programa došle osobe koje radile u tim programima.

No, pred 15. i 16. mart došlo je do represivnog udara na Radio Beograd kakav se nikad nije desio ni na jednom javnom servisu u čitavoj Evropi, dakle, ne samo u zemljama koje pripadaju EU. Naime, nije tu bila reč o ovome ili onome cenzorskom zahvatu, već o udaru na samu programsku strukturu Radio Begrada. Reč je o preventivnoj zabrani rada Drugom i Trećem programu, kao i 202-ojci tokom naznačenih dana.

Pošto je u subotu trebalo da se održi odavno najavljeni studentsko-građanski protest na kojem se očekivalo prisustvo više stotina hiljada građana, motiv zabrane bio je očigledan: onemogućiti programe za koje je postojala sumnja da će s vremena na vreme izveštavati o ovom događaju ili organizovati dijaloške emisije u kojima bi se razgovaralo o uzrocima, karakteru i ciljevima ovog događaja koji je bio glavna vest u najprestižnijm svetskim medijima.

Ta sumnja je bila pojačana i činjenicom što je deo članova tih programa ranije podržao studentske zahteve jer nisu stranačkog već nadstranačkog karaktera (borba za uspostavljanje ustavom zagarantovane pravne države) i apelovao na informativne redakcije RTS-a da se pridržavaju principa javnog servisa, tj. da ne ignorišu ili marginalizuju pomenute masovne proteste, ustupajući pri tome prostor isključivo njihovim radikalnim kritičarima sa vrha vlasti.

Ovde valja naglasiti da je ovom ekstremnom ideološkom diverzijom na samu programsku strukturu Radio Beograda potpuno obesmišljen glavni razlog zbog kojeg su u Evropi uvedeni javni servisi, pošto je rad za dozvolu dobio, kao ideološki podoban, samo Prvi program koji je po svojoj glavnoj orijentaciji politički program.

Ali, politički program kao takav nije ono po čemu se javni servis razlikuje od drugih, komercijalnih elektronskih medija, pošto i na njima postoji takva vrsta programa. Javni servis je, po opšteprihvaćenoj definiciji, neprofitna institucija, nezavisna od bilo koje vlasti.

Ona je neprofitna po tome što je jedini njen izvor prihoda pretplata građana koja može poprimati različite oblike. Ali i po tome što njena uređivačka politika ne sme povlađivati konjukturnim trendovima među slušaocima i gledaocima.

Javni servis, prema tome, ima pre svega kulturno-obrazovnu misiju u skladu sa kojom se na njemu pre svega moraju plasirati sadržaji lišeni „kiča“ i senzacionalizma: ozbiljna muzika, izvorna muzika iz narodne baštine, komentari i razgovori o aktuelnim trendovima u različitim oblastima umetnosti, drame, dečje emisije, obrazovne emisije, naučni i filozofski tekstovi, dijaloško teorijsko osvetljavanje aktuelnih društveno-političkih događaja, uz učešće autora različitih teorijskih i ideološko-političkih opredeljenja i slično.

Jasno je da je ova antilegalna operacija privremenog ukidanja Radio Beograda kao javnog servisa izvršena u skladu sa onom poslovicom: U strahu su velike oči. Kao što je jasno da glavni generatori ovog kukavičkog i parališućeg „Straha i Drhtanja“ nisu ni generalni direktor RTS-a niti njegov Upravni odbor, već njihov gospodar, instanca koja, stojeći iznad zakona, tretira javni servis kao svoj ropski plen. Prhvativši bez ikakvog otpora nalog nadređenih da se izvrši demontaža institucije na čijem je čelu, Milan Nedić je faktički pristao da se zvanje direktor Radio Beograda ponovo transformiše u zvanje pomoćnika generalnog direktora RTS-a. Posle ovog čina kojim je sam sebe predstavio kao puki transmisioni mehanizam, kao puki „fikus“, bio bi red, ako je u njemu ostao još koji trag samopoštovanja, koje je nekad davno imao, da dâ neopozivu ostavku.

Nije zgoreg podsetiti se da je u vreme tzv. Foklandskog rata, kad je Margaret Tačer krajnje oštro i diskvalifikujuće kritikovala Bi-Bi-Si kao javni servis zbog njegovog navodnog neadekvatnog izveštavanja o tom ratu, njegov generalni direktor odgovorio „gvozdenoj ledi“ da britanski javni servis ima daleko veću svetsku i domaću reputaciju od svake britanske vlade i da ona nema nikakvo pravo da kritikuje ovu od vlasti nezavisnu instituciju. On potom nije mogao biti smenjen jer ga prema proceduri ne postavlja niti smenjuje vlada.

Siguran sam da ogromna većina zaposlenih ne podržava postojeće rukovodstvo RTS-a, koje izvrće neviđenom ruglu novinarsku profesiju, klečeći pred svojim Mamonom (bogom novca i pohlepe) i da će stoga uskoro izbiti sveopšta pobuna protiv tog rukovodstva u kojoj će novinarska časnost pobediti novinarsko beščašće. Ovo pogotovo što je posle protesta koji je okupio oko 600.000 ljudi, njihovo božanstvo Mamon izgubilo u potpunosti legitimitet.

Autor je nekadašnji direktor Radio Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.