Igra prestola i sin Asklepije

Ne, neću pisati o čoveku koji sipa istinu brzinom munje i koji je vlasnik jednog atentata i državnog udara mesečno, što nesumnjivo predstavlja neprevaziđeni svetski rekord.

Njegovu izuzetnost ni ja ni Zagorka Dolovac ne možemo dovesti nikada u pitanje – ja jer mi zastaje dah od strepnje da se nešto ne desi Broju nula nakon tolikih udara, a Zagorki Dolovac jer se trenutno bavi temom važnijom od skupljanja dokaza o poslednjem državnom udaru – vakcinacijom!

Nema ona kada da se bavi državnim udarom jer su „sekunde u pitanje“, što bi rekao Đoša u legendarnoj TV seriji – ona pre svega mora da misli o svom zdravlju i da se vakciniše.

Jer ako joj se nešto, ne daj Bože desi, ko će hronično ćutati o aferama: helikopter, Savamala, Krušik, Jovanjica?

Da, zaboravio sam da je sudstvo pod uticajem Đilasa i da je to jedino što jedinstveni Broj nula nija uspeo da promeni i reformiše, nakon devet godina vlasti!

Sudstvo je nezavisno i ovaj se pravdoljubivi čovek tim problemom neće baviti, makar morao opet kod Marića ili Sarape da pusti koju suzu nad svojom nesrećnom sudbinom!

Makar se Milomir i Predrag i sami ovlažili!

Ne želi Nepogrešivi da dira u sudstvo pa to ti je! Više voli da može da kaže da je „odluka na nadležnim organima“! A organi već godinama ćute i ne žele da se mešaju u svoju nezavisnost…

Dakle, neću pisati o Kenetu Klarku iz naroda – nepogrešivom i plačljivom Broju nula, već o likovima koji ga po stepenu bezdušnosti i licemerja lako nadmašuju, a to su potpukovnik dr Kon i državni mudrac, ponosni vlasnik Sarapine stolice prvog reda, dr Krstić Nebojša.

Pisao bih i Svetislavu Sebastijanu Basari ali nemam informacija: od samog početka sam iz higijenskih razloga prestao da čitam Kurir.

Nadam se da je tamo Sebastijanu iz Bajine Bašte ugodno i dobro, te da su mu državne subvencije veće no u prokaženom Danasu (raditi za Kurir ili Informer, Alo i Telegraf znači raditi za državu).

U stvari ne sumnjam da mu je tamo famozno i da i dalje prosipa autentične „nezavisne“ mudrosti i pošalice….

No, vratimo se doktorima Konu Predragu i Krstić Nebojši…

Kada se iz nesrećne ljubavi boga Apolona i smrtnice Koronide nekako rodio njihov sin Asklepije, niko nije ni slutio da će ga zmije odgajati, iste one koje su odgajale i dr Kona i dr Krstića…

Stoga i ova dvojica imaju karakterističan račvast jezik.

Zaboravili su lako obojica na petu zapovest na Mojsijevim tablicama „ljubi bližnjeg svoga kao sebe samoga“ pa po bližnjima palacaju jezikom, kako samo evet efendije umeju i znaju (podsećam da su evet efendije bili oni ljudi koji su na turskom dvoru imali obavezu samo da klimaju glavom)…

Predrag Kon je prestigao svog uzora monstruoznom izjavom da se lekari zaražavaju prilikom ispijanja kafe…

Ma koliko god snažno potpukovnik lupao prstom od sto, izgovarajući, poput njegovog Broja nula, mesijansku izjavu da je on ovde samo da spasi zemlju od virusa (!), njegov blam, o „ispijanju kafe“ nije istrgnuta iz konteksta.

Naime, pažljivo analizirajući šta je potpukovnik rekao, jasno je da nije pomenuo nijedan drugi razlog tako visoke smrtnosti lekara osim kafe!

Sve ostalo, poput Nedodirljivog, će se „ispitati“.

Kada?

Zar „vodeći epidemiolog“ koji tako snažno lupa prstom od sto, nije odavno to morao da uradi?

Naravno da, ali prema 74 umrla lekara on ne pokazuje nimalo empatije, a kamoli simpatije.

Hipokrativa zakletva da će mu svi lekari biti braća, ovaj „spasilac“ smatra samo glupim slovima na papiru…

Drugim rečima briga ga…

Ima on koga da voli.

A baš me interesuje da li će Voljenom reći da su stotine okupljenih povodom otvaranja „opozicione“ žičare na Zlatiboru nedozvoljeni akt nasilja prema Srbiji, koju tako zdušno brani?

Ili će elagantno, kao i uvek, preskočiti ovu temu i ostaviti Kovidu 19 da se sladi još jednim našim bezumljem?

Samo zahvaljujući udarničkom radu dr Potpukovnika i Kriznog štaba imali smo za razliku od Evrope i drugi i treći talas.

A bojim se da ćemo se sa ovima još dugo talasati – sve dok dr Prstolupac ne kaže Voljenom da nema okupljanja ni na njegovim mitinzima, ni na njegovim proslavama istorijskih uspeha…

Još je tragičniji slučaj doktora Krstić Nebojše.

Ovaj udarnik „alpinizma“ je otelotvorenje naše poslovice da umiljato janje dve ovce sisa.

Sisao je Tadića, a sada sa još više elana sisa i Obožavanog.

Nikada dosta sinakura.

Po Vujakliji sinekura predstavlja dobro i lagodno radno mesto koje je odlično plaćeno i omogućava bezbrižan život bez nekog posebnog truda – dakle srpski ideal!

Zbog toga dr Krstić noći u Pinku i uvek hrabro iskače kada je potrebna pomoć Sarapi Predragu u odbrani lika i dela Najvoljenijeg – a to je praktično svakog jutra.

Ova hodajuća sveznalica, za razliku od Ujedinjenih protiv kovida (UPK) zna da je upola manje preminulih lekara a da drugu polovinu čine medicinske sestre i tehničari.

Na stranu što to ni za jotu ne menja meritum stvari.

Svejedno je da li umire sestra ili lekar, za svakoga ko ima makar zrno ljubavi i saosećanja u sebi.

Ne i za ovog klimoglavca.

On računa da je ovim lažnim podatkom umanjio težinu cinjenice da u Srbiji umire 70 puta više medicinskih radnika no u okruženju.

Bezosećajni jadnik…

Tako će se urušiti velika laž Prstolupca i lažnog Idola, te će oni morati da odgovaraju za nepočinstva, kada jednom bude svanulo.

No pasarán.

Ova dvojica klovnova nisu oni sa balkona Muppet show-a, jer su mapetovci mnogo plemenitiji i pošteniji.

Potpukovnik i Idol pre svega ne vole lekare, da ne kažem ljude…

A sve osim ljubavi ima svoj kraj.

Od buke nastaje tišina.

Od svetlosti nastane tama.

Od čoveka nastaje pepeo.

Stoga će i iza ovakvih dana nastati noć – i to ona iz helenske mitologije…

Iz prvobitnog ništavila nazvanog Haosom, na podsticaj Erosa, dakle ljubavi, nastaće vrhovni bogovi Erb (veče) i Niks (noć), kao personifikacija stvaralačke snage.

Iz noći je nastala večna svetlost, Etar.

To će upravo uraditi UPK…

Postaće UPK bog Niks, koga se čak i Zevs pribojavao. Snaga UPK će se videti već na narednom protestu…

Hasta la victoria siempre!

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu