Igra sa umanjenim računima za vodu

ali to ne treba da bude izuzetak, o kome je medije obavestio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, već pravilo: da kad god neko javno preduzeće ili javno komunalno preduzeće, čiji su osnivači Republika Srbija ili lokalne samouprave, svojom krivicom ne pruže kvalitetnu uslugu svojim korisnicima za to plaćaju „kaznene poene“ u vidu umanjenja računa ili dobijanja neke druge pogodnosti.

Ovako je, u nedostatku pravog odgovora zašto je došlo do pucanja magistralnog vodovoda u ulici gde se izvode radovi na njenoj rekonstrukciji, ovaj „popust“ više za dnevnopolitičke potrebe, a ne spremnost gradskih čelnika da se odgovornost za pružanje komunalnih usluga u Gradu podigne na viši nivo.

Jer da oni koji danas nestručno „raskopavaju“ Beograd imaju iskrene namere prema građanima, oni bi doneli odluku po kojoj održavanje vodovodne mreže u Gradu, za koju je nadležno JKP „Beogradski vodovod i kanalizacije“, nije samo u delu primarne mreže, do vodomera u šahti, već i u delu sekundarne mreže, koja se završava na centralnom ventilu u zgradi. Na taj način građani ne bi morali da plaćaju astronomske račune kada pukne vodovodna cev od vodomera do zgrade, što je čest slučaj.

Svako ko je ikada prijavljivao JKP „Beogradski vodovod i kanalizacije“ da je pukla vodovodna cev, susreo se sa pitanjem operatera: „Da li je kvar ispred ili iza šahte sa vodomerom?“

Ako je kvar ispred vodomera, ovo preduzeće brzo reaguje i šalje majstore, koji prvo zatvore vodu kako njena potrošnja ne bi bila na štetu ovog javno-komunalnog preduzeća. A ako je kvar iza šahte sa vodomerom, koji je često i po više desetina metara udaljen od zgrade, stanari se upućuju na ovlašćene izvođače radova, da im se sekundarni deo vodovodne mreže opravi o njihovom trošku, bez slanja svojih ekipa da zatvore vodu.

Tako voda otiče i po nekoliko dana dok se kvar ne popravi, što vodomer uredno beleži kao potrošnju stanara, koja se na kraju „razreže“ po članovima domaćinstva u računu za naredni mesec, što je često ravno ukupnoj višegodišnjoj potrošnji vode za tu zgradu.

Od svih javnih i komunalnih preduzeća u Srbiji jedino ona koja održavaju vodovode i kanalizacije imaju tu „privilegiju“ da im se primarne mreže završavaju u šahtama sa vodomerima (mernim uređajima) ispred zgrada ili kuća, kao i da nemaju obavezu da ostatak, sekundarne mreže do stambenih i poslovnih objekata održavaju o svom trošku, koji je inače uračunat u cenu potrošnje vode po m3.

Za razliku od ovih preduzeća, Telekom Srbija i EPS svoje mreže održavaju do zgrada u kojima se one završavaju (ormarića u kojima su izvodi za telekomunikacije i merni uređaji za potrošnju struje). Instalacije od tih ormarića su vlasništvo Stambene zajednice i u slučaju kvarova na njima otklanjaju se na teret stanara.

Autor je politikolog – novinar