„Ili će se Srbi vratiti u institucije, ili će pasti Kurti“: Nova kriza sa potpisom Vučića

Jer RKS tablice su očito samo problem Srbima na Severu. Oni na jugu ih imaju mnogo pre ove krize. I nije bilo barikada, tenzija, izlaska iz institucija, protesta…

Ali tablice su samo povod istupanja Srba koji su, kako su sami rekli, okupljeni oko Srpske liste i predsednika Srbije Aleksandra Vučić.

Dublji uzrok ovog postupka, koji ne bi mogao da se desi bez odobravanja Vučića je francusko-nemački predlog za sporazum između Kosova i Srbije.

Nakon nedavno održanog samita Berlinskog procesa na kome je očito tema bio i ovaj predlog sporazuma koji se naziva još i “Šolc-Makron sporazum” Brnabić je rekla da će Srbija odgovoriti non-pejperom, a Vučić je zakazao niz sastanaka, otkazavši pritom sve posete inostranstvu, sa ambasadorima Rusije i Kine, zemalja koje ima pravo veta u Ujedinjenim nacijama, ali i sa patrijarhom Porfirijem i Sinodom SPC i Dodikom, te je prisustvovao hitnoj sednici Vlade.

Istoga dana je Srpska lista održala sastanak sa Srbima koji su deo kosovskog pravosuđa i policije na Severu, a da će se na njemu odlučivati o izlasku iz institucija znalo se dan ranije.

I izostao je bilo kakav glas iz Beograda – ranije je Vučić “molio” Srpsku listu da iz institucija ne izlazi, što samo može značiti da iz ovaj postupak ima potpis predsednika SNS-a.

I ovime je Vučić posle dužeg vremena dobio jednu pobedu nad Kurtijem, a sve zato što su osetili da se kosovski premijer, koji je do sad vrlo rigidno držao svoju poziciju, ustuknuo i umesto da već prvog novembra krene da oduzima vozila onima koji se nisu preregistrovali se odlučio na fazno primenjivanje ove odluke.

Možda ne treba državnu politiku toliko personalizovati, ali to ne činim ja, nego predstavnici SNS-a, od opštinskog aktiviste, do ministara i premijerka, pa i svih govornika sa današnjeg skupa u Mitrovici.

Kurtijeva se odluka poklopila sa “ubrzanjem” priče o pomenutom francusko-nemačkom predlogu i ovim izlaskom iz institucija ovaj predlog je automatski vraćen u mrak fioke iz koje dobrano nije ni ugledao svetlost javnosti.

To se vidi i po izjavama evropskih zvačnika koji, kao što Srbi s protesta u Mitrovici jednoglasno hvalospevišu Vučiću, ko po mantri Kurtija upućuju da formira ZSO i odloži odluku o preregistraciji. Šolc-Makronov predlog se ne spominje.

I vrlo verovatno se neće spominjati dokle god se Srbi u institucije ne vrate. A to ne može preko noći, osim ako se ne nađe neki volšeban način, koji isto tako ne treba isključivati. Nije jasno kada Skupština Kosova treba da potvrdi ostavku, ko je podneo neopozivu ostavku, a ko se samo povukao sa funkcije.

A Kurti nema snage da formira ZSO, prosto neko ko je, dok je bio opozicionar, držao žustru poziciju protivljenja dogovora sa Srbijom, na vlasti je zbog podrške biračkog tela kome je takva politika bliska, hranio ih je narativom “Zajednica neće proći”. Slično kao situacija „Vučić i sankcije“.

Vrši zapad pritisak na Kurtija i preko opozicije. Haradinaj ne kritikuje Srpsku listu nego Kurtija i poručuje da oni sa severu ne bi trebalo da budu žrtve pogrešne politike. Najavio je da će se protiv Kurtija boriti svim demokratskim sredstvima.

Kriza će se rešiti ili vraćanjem Srba ili padom Kurtija.

Do tada gledaćemo guslanje Srpske liste koja Srbe Kosovce radi na priču homogenizacije i nacionalnog jedinstva. I opozicione inicijative “Srpski opstanak” i “Za Zubin Potok” podržale su njihovo istupanje, ali uz poruku da neće dozvoliti da budu izigrani.

Pitanje je koliko uporište u narodu i uticaj na isti ima ova opozicija, i koliko će izdržati nalete narativa da se svi moraju okupiti oko Liste i Vučića. Prosto Mitrovica je mala sredina i kada te u njoj označe kao izdajnika nije najlakše ni ulicom proći jer te uvek može sačekati, ako ništa, neko verbalno pljuvanje. A Beograd je odlučio da je Srpska lista ekskluzivni predstavnik Srba s KiM.

Spekuliše se da je moguće formiranje i Srpske autonomne oblasti Severno Kosovo, po metodologiji iz devedesetih godina tokom ratova u BiH i Hrvatskoj.

Gledaćemo zastave Srbije na Severu Kosova i natpise „Ovo je Srbija“, kao i albanske zastave u višenacionalnom nasilju na severu Mitrovicu Bošnjačkoj mahali.

Vaskrsnuće „Srpske brigade“, biće još neko paljenje kola, redovni branioci Kosova iz Beograda će saopštenjima podržavati braću iz sigurnih fotelja i pozivate na jednoumlje uvijeno u „nacionalno jedinstvo“.

Da bi opet došli u poziciju da se pregovora o normalizaciji odnosa moraju se raspisati novi izbori, novi konkursi za zapošljavanje… a sve to traje. Gubi se vreme, kriza traje, tenzije rastu,  i dovoljan jedan pogrešan potez nekog čak i običnog građanina za oružani sukob.

Ako ne dođe do volšebnog vraćanja.